Шверцоване руске цигарете преплавиле ЕУ

Европу су преплавиле кријумчарене цигарете које се производе у Русији и од којих шверцери зарађују најмање милијарду долара годишње, открило је неколико новинара после вишемесечног истраживања. Цигарете кинеског назива „ђин линг” праве се углавном у једној фабрици у Калињинграду – руској енклави окруженој Пољском и Литванијом – и у последњих пет година појавиле су се широм Европске уније захваљујући добро утабаној мрежи црнотржишних рута.

Како се наводи у чланку објављеном на интернетској страници Међународног конзорцијума истраживачких новинара (пројекта америчког Центра за јавни интегритет), цигарете „ђин линг” нису регистроване као марка у ЕУ, нигде се не рекламирају и не могу се купити у продавницама. Прве цигарете под овим именом појавиле су се пре двадесет година у Совјетском Савезу и биле су увезене из Кине, где их је правила државна фабрика у Нанђингу (Ђин Линг је стари назив за ову некадашњу престоницу Кине). Међутим, почетком деведесетих нестале су са тржишта, да би се поново појавиле 1997. кад је почела да их производи Балтичка дуванска фабрика (БТФ) у Калињинграду, тада мала компанија, а данас гигант који у неколико постројења широм територије некадашњег СССР-а годишње може да произведе чак 24 милијарде цигарета.

Лако препознатљиве по кутијама налик „камеловим” на којима је уместо камиле нацртан лик козе (шверцери зато пошиљкама тепају „козице”), за цигарете „ђин линг” данас се у Бриселу сматра да су највећа претња буџету Европске заједнице и зато је канцеларија ЕУ за борбу против корупције ОЛАФ почетком прошле године покренула опширну акцију у коју су укључене царине већине европских земаља.

„Појава „ђин линга” је најопаснији догађај у нелегалној трговини дуваном. Те цигарете су преплавиле Европу”, каже Лук Јосенс, стручњак Светске здравствене организације који се бави истраживањем кријумчарења цигарета. „Оне се легално производе у руским фабрикама, а намењене су нелегалном европском тржишту. То је јединствен нови проблем”, додаје Јосенс.

„Ово је прва светска марка цигарета смишљена и направљена само за шверц”, закључују новинари истраживачи. Они додају да су руте за пребацивање пошиљки „ђин линга” из Калињинграда до западне Европе практично замениле оне руте које су током деведесетих успоставили балкански шверцери, уз помоћ великих, углавном америчких, дуванских компанија. Те компаније су последњих година, због огромног притиска ЕУ, која је чак у Њујорку поднела и тужбу против њих (одбачена је), углавном престале да своју робу шаљу у сумњива места као што је Калињинград или Црна Гора.

Из руске енклаве, где седиште БТФ-а и њени производни погони уопште нису означени фирмом, милијарде цигарета се шаљу директно кроз Пољску или изокола преко Литваније, Летоније и Белорусије. Новинари су, представљајући се као „пословни људи” из Румуније разговарали са једним од директора БТФ-а који им је препоручио да користе морске путеве, пошто је Калињинград бесцаринска зона. Он је понудио и лакшу варијанту, пошиљку из фабрике у украјинском Лавову која би могла да се пребаци до Одесе на Црном мору и одатле право у Румунију. За контејнер цигарета БТФ тражи 73.000 евра, што износи око 15 евроценти за паклицу. На легалном тржишту Шведске или Немачке, овај контејнер вредео би чак 2,3 милиона евра, а у Британији или Норвешкој, где су цигарете због пореза скупље, та пошиљка била би вредна четири милиона евра. Зарада је енормна, иако продавац мора успут да потплати много полицајаца, цариника и радника обезбеђења.

Занимљиво је да руска компанија дуван за своје цигарете (које по квалитету, како се тврди, не заостају за западним) добија и од великих светских компанија. Тако је у априлу 2008. из бразилске фирме која припада Бритиш-американ тобаку (БАТ) у Калињинград стигла 21 тона дувана. На питање новинара зашто се то десило, кад се БАТ званично бори против кријумчарења цигарета, портпарол ове компаније изјавила је да је то био „превид”.

-----------------------------------------------------------

Кутија за два евра

За сада је потврђено да су се руске цигарете појавиле у најмање дванаест држава ЕУ, а недавно су откривени и нови путеви – преко Кипра (уз Црну Гору био је донедавно једна од омиљених дестинација шверцера) и Турске. Немачки цариници и полицајци верују да се „ђин линг” продаје преко мреже криминалаца, где су директни продавци на улици Вијетнамци и Литванци, а наредбодавци локални мафијаши. Вијетнамцима, који углавном стоје крај улаза у метро, наређено је да у Немачкој ове цигарете продају за два евра по кутији, односно двадесет евра по боксу. „Ђин линг” се не продаје у Русији, чак ни у Калињинграду.