Аутобуси ван тезги

– Тотална глупост, тотална глупост – узвикнуо је, готово узбуђено, доктор Никола Путник, професор београдског Саобраћајног факултета у пензији, на питање новинара шта мисли о пресељењу Аутобуске станице "Београд" на место садашњег "бувљака" у Новом Београду. Професор ће своју тврдњу поткрепити чињеницама које је објавио у "Студији о повољностима постојеће локације аутобуске станице са гледишта корисника" коју је сачинио са колегиницом професором др Надом Милосављевић пре доношења Генералног урбанистичког плана Београда 2003. године.

У Студији пише да се 77 одсто људи који долазе на станицу креће даље ка десној обали Саве. Да 18 одсто долазећих гостију наставља пешице ка центру града; да 80 процената долазећих аутобуса у Београд стиже из нишког, авалског, дунавског, обреновачког, смедеревског правца; да је запосленост у Новом Београду у великом порасту, што резултује већ постојећим саобраћајним хаосом; да нови мост на шпицу Аде, када буде и ако буде изграђен, треба да послужи као обилазница за транзитни саобраћај, а не да буде у функцији градског превоза...

Тако би професор Путник могао даље да набраја 101 разлог и оправда прву реченицу с почетка овог текста.

Ваља подсетити да је сличну студију још шездесетих година прошлог века израдио стручни тим професора са Саобраћајног факултета у Београду после обиласка многих градова у свету. Користећи њихова искуства прилагођена нашим географским поднебљем, тим експерата са професором Кабиљом предложио је, а тадашњи градски оци прихватили без двоумљења, израду пројекта аутобуске станице на Аутокоманди, тик поред аутопута. Архитекте су сачиниле пројекат и све је наговештавало скидање са дневног реда један од горућих градских проблема – селидбу Аутобуске станице из центра града. Али, не лези враже, по усвајању ГУП-а 2003. године тај план је, бог свети зна зашто, измењен и све жеље као и велики утрошени новац пали су у воду. Нико није тада ни објаснио, а камоли одговарао некоме зашто је то тако учињено, да би јавност неколико година касније сазнала да је то земљиште продато "Делти" за 16 милиона евра.

Као што ни данас нема одговора на питање зашто градски оци од 2000. године никада нису питали надлежне људе из Београдске аутобуске станице шта мисле о будућности аутобуског пристаништа. И не само то што нису питали, већ никада нису ни одговорили на њихову понуду да израде студију којом би били обухваћени интереси града, превозника и грађана и, сходно томе, нађено најбоље решење.

Архитекта Бранко Бојовић тај проблем види вишеслојно. Рећи ће да је наш специјалитет провизоријум на све стране, па и то питање Аутобуске станице. Не могу се – објашњава Бојовић – решавати та крупна градска питања на парче. Како дође која власт, смисли нешто, нађе послушнике у професији и ради по свом. Онда оде са власти, а Београд остаје да грца у мукама од њихових генијалних идеја.

– У овом случају – каже Бојовић – две су ствари основне. Како повезати Железничку и Аутобуску станицу у једну целину, као што се то ради у васколиком свету. Ми још нисмо одлучили да ли ће Главна железничка бити у Прокопу и поред ње, негде близу, Аутобуска станица, или ће се обе наћи у Новом Београду. То је недопустиво. Ако је стратешки боље у Новом Београду, нека и аутобуска буде на "Бувљаку". Али, ако је Прокоп боље решење, онда и аутобуска мора да буде поред ње. Е, код нас су час једно, час друго. Реч је, очигледно, о разним мувањима и комбинацијама владајућих људи. Тако то не може.

Упозориће архитекта Бојовић и на искуство из великих светских градова. Градски архитекта је сива еминенција за све постојеће и будуће власти које се смењују. Он је задужен за континуитет развоја и изградње града и њега једноставно нико не дира. За добробит грађана.

Код нас, рећи ће пакосници, игре око Аутобуске станице попримају елементе личног користољубља. Треба, значи, испразнити простор садашње Аутобуске станице за нове градитеље, направити много нових уносних послова, а све остало је у другом плану.

На то ће професор Путник рећи следеће:

– Сачинио сам пројекат нове аутобуске станице на осам спратова са хелидромом на врху, нешто налик на објекат исте намене у Менхетну у Њујорку. Локација би била у залеђу данашње Аутобуске станице, такозваном припремном паркингу. О томе као да нико не жели да разговара. Питам се: зашто?