Драгомир Милошевић осуђен на 33 године

Пензионисаног генерала Драгомира Милошевића (65), бившег команданта Сарајевско-романијског корпуса, Хашки трибунал јуче је осудио на 33 године затвора због злочина почињених над цивилима у Сарајеву 1994 и 1995. године. Судско веће којем је председавао Патрик Робинсон прогласило га је кривим за кампању бомбардовања Сарајева и гађање из снајпера његових грађана од августа до новембра 1995. године са положаја Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске којим је командовао. Милошевић је, према пресуди, крив за терорисање становништва Сарајева које је за последицу имало убиства и нехумана дела над цивилима.

Судија Робинсон је, како је пренела Бета, саопштавајући пресуду рекао да се овај случај тиче "опсаде Сарајева". Да докази "откривају ужасну причу о граду који је био у окружењу и замки током 15 месеци, бомбардован са положаја Сарајевско-романијског корпуса под командом генерала Милошевића". Као и да је "доказано да је СРК спроводио кампању бомбардовања и гађања из снајпера Сарајева, током које су многи цивили рањени и убијени".

Као "најужаснији" напад на цивиле у Сарајеву он је издвојио бомбардовање пијаце Маркале, 28. августа 1995, у којем су погинула 34 цивила, а више десетина рањено. "Судско веће је закључило да је доказано да је минобацачка граната од 120 милиметара на пијацу Маркале испаљена са положаја СРК", рекао је судија Робинсон.

Веће је одбацило тврдњу одбране да су напад на Маркале инсценирале власти у Сарајеву.

Као "најгоре" оруђе које је СРК употребљавао, Робинсон је издвојио "модификоване авио-бомбе" зато што су биле "непрецизне и нису имале војну сврху". "Судско веће сматра да је положај оптуженог као команданта СРК њега обавезивао да спречи почињавање злочина и да осигура да његове трупе поштују међународно хуманитарно право. Међутим, докази показују да је оптужени злоупотребио свој положај и да је, кроз своја наређења, планирао и наредио тешка и систематска кршења међународног хуманитарног права", нагласио је судија.

Милошевићев бранилац Бранислав Тапушковић јуче је, најављујући жалбу, у изјави за "Политику" рекао да је ово првостепена пресуда коју ће он оспоравати у целини.

Он је потврдио да се оптужница заиста односи на време од 10. августа 1994. до 21. новембра 1995. године, али о томе да је Сарајево било цивилно подручје, по његовом мишљењу, "не може бити говора".

Тапушковић тврди да одбрана располаже обиљем аргумената који говоре о томе да је то био прави фронт и да је у периоду на који се оптужница односи Први корпус армије БиХ био много активнији у својим дејствима од српских снага.

"Нека неко оде на Романију. Тамо постоји црква са уклесаним именима погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса. Ако је то било цивилно подручје, што је срж онога што је суд нашао, од чега је са српске стране погинуло неколико хиљада војника и од чега је страдало око хиљаду и по цивила. Имам доказе да су од око 40 000 Срба, који су остали у Сарајеву и који су држани као таоци, велики број поклан. Могу да вам покажем документ безбедносне службе Армије Босне и Херцеговине у коме се говори да се мора зауставити то клање Срба у Сарајеву. То је било 1992. и 1993. године, значи много пре Сребренице. Команданти Армије БиХ су клали Србе и главе им бацали у казане. И ако је Председништво Босне и Херцеговине донело одлуку да се те гробнице откопају то још није урађено", тврди Тапушковић.

Кад су у питању Маркале, став одбране је да је експлозија изазвана на лицу места. "Имамо необориве доказе, па чак и филмове, који говоре о томе шта се ту догодило. Али, тог дана је одмах пресуђено и сутрадан је почело прво НАТО бомбардовање положаја Војске Републике Српске, иако по Умпрофоровим налазима није било јасно шта се догодило јер гранату нису регистровали инструменти који региструју сваки долет гранате, а ни радари", каже Тапушковић.

"Видећемо како ће то да прође и у другом степену", каже Милошевићев адвокат.

Претходник генерала Милошевића на месту команданта СРК, генерал Станислав Галић, осуђен је правоснажно пред Трибуналом на доживотни затвор због напада на Сарајево у периоду од јесени 1992. до јесени 1994.

Галићу су у првом степену изрекли 20 година. Судија Нието-Навие који је издвојио мишљење сматрао је да би 10 година била адекватна казна, али другостепени судија му је изрекао доживотну робију.

Милошевић се добровољно предао 3. децембра 2004. У првом појављивању пред судијом, четири дана касније, изјавио је да није крив за злочине за које је оптужен.