На суду 310 демобилисаних бораца

Источно Сарајево – Скупштина града Источно Сарајево води судске поступке против 310 демобилисаних бораца са овог подручја, а тужила их је зато што не враћају кредите које им је доделила пре десетак година, а које су бивши борци Војске Републике Српске искористили за решавање својих стамбених проблема. Не ради се о „живом” новцу него о локацијама, или грађевинском материјалу које је, на кредитној основи, добило око 4.000 грађана Источног Сарајева и уз помоћ чега је, само у Источном Новом Сарајеву и Источној Илиџи, направљено на стотине приватних кућа. Вредност укупно додељеног кредита, по такозваном Пројекту два изградње Српског Сарајева, износила је око 21,6 милиона конвертибилних марака. Појединачна кредитна задужења кретала су се од пет до, максимално, десет хиљада марака, уз обавезу враћања у року од седам година и грејс период од три године.

Председник Борачке организације Сарајевскороманијске регије Михајло Парађина сматра да су тужбе против демобилисаних бораца „сраман чин”, јер, „не ради се о томе да ти људи неће да враћају кредите, него не могу, процес приватизације их је оставио без посла, немају услове за пензионисање, а због година старости више нису занимљиви на тржишту рада”. Он тврди да је већина задужених уредно и на време измиривала своје кредитне обавезе „све до оног тренутка док није изгубила радно место, јер су фирме у којима су радили, због ’накарадног’ процеса приватизације, доживеле или стечај, или ликвидацију”.

„Одбор наше борачке организације упутио је челницима Источног Сарајева предлог да донесу одлуку и репрограмирају кредитне обавезе демобилисаних бораца и то по ’моделу’ који је примењен пре пет година у случају породица погинулих бораца и ратних инвалида од прве до четврте категорије, када су њихови кредити репрограмирани на 20, односно 15 година. Актуелна власт дужна је да помогне бившим борцима, јер да није било њих, као и оних који су дали свој живот не би било ни Републике Српске и њених институција, појединци не би били на позицијама на којима јесу”, каже Парађина.

У разговору за „Политику” он подсећа да су исте кредите, који су дати демобилисаним и због којих се сада суочавају са тужбама, и то у знатно већим износима, добили и многи бивши високопозиционирани градски званичници и „није тајна да су их искористили за изградњу велелепних кућа, или комфорних станова”. О њиховим дуговањима, сугерише Парађина, „нико не говори”, није познато да ли „они уредно сервисирају своје кредитне обавезе” и да ли се „на списку тужених, евентуално, налазе и имена неких од њих”.

Од укупно додељених 21,6 милиона марака, како нам је потврђено у Скупштини града, до фебруара ове године враћено је нешто више од 6,5 милиона, што је чињеница која изазива додатно незадовољство, не само код представника борачких организација, него и код тужених. Они су уверени да се „кола ломе само преко њихових леђа” и то за минималне износе, од 30 до 50 КМ је њихова месечна рата, а истовремено „пред суд се не изводе они који су дужни далеко више”. Један од демобилисаних и тужених бораца, који не жели да му помињемо име, каже: „Док смо ратовали обећавали су нам све и свашта, заборавили су то, јер су се докопали положаја и сада мисле само на себе, а нису борци криви за ситуацију у којој се налазе и због које не могу да враћају дуг”.

Председник Скупштине града Источно Сарајево Дарко Бабаљ, који је такође бивши борац, потпуно разуме проблеме „својих” некадашњих сабораца и тврди да ће учинити све да им помогне, није, каже он, „искључена ни могућност отписа њихових кредитних задужења”. Напомиње, такође, да ће „бити извршена провера свих својевремено додељених кредита” и да ће „тужбе бити подигнуте против сваког појединца који не плаћа рату, без обзира на то ко је у питању и на којој функцији се налазио, или налази”.