Бирократске барикаде између лекара и пацијената

Ниш – Идеја да локалне самоуправе преузму од државе организовање и финансирање примарне здравствене заштите становништва у Нишу је реализована веома ефикасно, а градско руководство је повукло низ потеза како би лекари и пратеће медицинско особље били што доступнији и ефикаснији у пружању услуга пацијентима. Упркос чињеници да локални буџет не располаже великим средствима, набављен је нови рендген апарат за АТД (први после пуних 40 година), купљено је девет комби возила за службу хитне помоћи, пет санитетских аутомобила за Дом здравља... Како нам је рекао Благоје Брадић, градски већник задужен за здравство, у току је поступак набавке још једног рендгена за Медицину рада, која тренутно користи апарат купљен још почетком седамдесетих година прошлог века.

На иницијативу градоначелника Милоша Симоновића, одборници су прихватили да се у овогодишњем буџету предвиде средства како би свако приградско и градско насеље добило здравствену станицу, у којој би осим лекара опште праксе била формирана и стоматолошка служба. Тамо где амбуланте већ постоје планирано је отварање апотека, а у перспективи и лабораторија, како би по принципу „све на једном месту” грађанима била омогућена пуна здравствена заштита.

Али, како то већ код нас често бива, од идеје до реализације најчешће води кривудав пут, а неретко се добра замисао и изгуби у административном „кружном току”. Некако тако је и у нишком случају: на релацији градски органи – службе и управе никако да се „усклади корак” и да се усагласи ко, шта и колико треба да уради. Свако вуче на своју страну, свако доказује да се „без њега не може”. И, наравно, да на одлуке, дозволе и одобрења из њихове надлежности (за реновирање, доградњу и друго) мора да се чека. Они што су задужени за планирање не могу без оних који располажу градском имовином. Они који пројектују не могу без сагласности планера и одлука надлежних за имовину града. А они који треба да одлуче о финансијама не могу ако нема дозвола и одобрења. И тако укруг...