Шпијуни из љубави

Од нашег дописника
Вашингтон, 8. јуна – Најтеже је ухватити шпијуне који за услуге другој земљи не траже ни новац ни привилегије већ то чине „ из љубави”. Изгледа да су Валтер Кендал Мајерс (72) и његова жена Гвендолин били управо таква најређа врста: потказивачи из идеализма према систему на изолованом комунистичком острву, Куби. Ухваћени су управо у тренутку када се преговара о отопљавању и коначном укидању америчког полувековног ембарга .

Фидел Кастро, мисли да је хапшење америчког пара усред Вашингтона, смишљено да спречи најављене преговоре између Вашингтона и Хаване. Са њим се овога пута слажу и многи независни експерти у америчкој престоници. Прича о наводним шпијунима је чиста бесмислица, додаје Кастро, преко званичног листа КПК „Гранма”, коју преносе све америчке новинске агенције.

Пре него што се пензионисао са обавештајног посла у Стејт департменту (2007), Мајерс је постао сумњив, над њим и његовом женом мотрио је ФБИ пуне три године. Агент ФБИ пресрео га је 15. априла , када је излазио из престижног Џонс Хопкинса, школе за напредне међународне студије у Вашингтону где је предавао о односима са европским земљама. Агент се Мајерсу представио као његова кубанска веза, и понудио га цигаром. Касније те вечери су се заједно са Гвендолин срели у једном вашингтонском хотелу. Приликом четвртог састанка Мајерсовима су стављене лисице на руке.

Претходно су се сити испричали са својим колегом за кога су мислили да ради, као кубански обавештајац. Рекли су му да годинама живе у страху да ће бити откривени, да нису заинтересовани за поновно активирање редовног шпијунирања, али да с времена на време, могу, кад затреба, да пренесу понеку информацију. Планирали су, да својом јахтом у мерилендској луци Анаполис, једном доплове до „куће” како су обоје звали вољену Кубу.

Детаље доноси „Вашингтон пост” који цитира неименоване званичнике и судска документа. Оптужница терети Мајерсове да су преносили кубанској страни тајне информације. Кендал и Гвендолин су такође појединачно оптужени да су као илегални агенти, током тридесет година Хавани достављали строго поверљива документа. Мајерсови међутим тврде да су невини по свим тачкама оптужнице.

Као човек који је прошао све безбедносне провере, Мајерс је у америчкој обавештајној служби до 2007. имао „широк увид у тајне извештаје”, а истовремено и дозволу да тражи шта год од заштићених докумената жели. Координатор Стејт департмента за односе са Кубом (1993–1995) Денис Хејс, претпоставља да ће америчке службе поводом најновијег случаја испитати да ли су Кубанци преносили Мајерсове информације другим земљама као што су Русија, Венецуела, Иран и Кина.

Вашингтон је врло забринут и што је Мајерс као професор у престижној школи, могао Кубанцима да испостави „лична запажања и досијее о студентима”. Кад ти студенти као службеници Стејта, америчке војске, или агенти ЦИА, крену у свет, службе у другим земљама могле су већ да имају све податке о њиховим врлинама и манама. Мајерс је, како колеге истичу, био омиљени професор. И он сам, први пут је као докторанд пресретнут од стране Кубанаца, управо на том истом институту.

Кендал Мајерс путовао је, како је у току провере за службу у Стејт департменту рекао, на Кубу (1978) ради „личних и академских циљева”. Следеће године кубански званичници посетили су овај пар у Северној Дакоти и регрутовали их у своју службу. По директивама из Хаване, Кендал Мајерс се пријавио за посао у америчкој служби, који му омогућава приступ поверљивим документима.

Током вишедеценијског службовања на два различита места, шпијунски методи, су се , како откривају судски документи, мењали. Некада су се поруке размењивале заменом корпи или колица у самопослугама. Касније су стигле камере, па се од ове праксе одустало. У време хладног рата , информације су се слале и Морзеовом азбуком преко кратких таласа. У пензију су 2007. Мајерсови отишли шаљући шифроване и-мејлове из интернет кафића.

За свој рад Мајерсови су од Хаване добили врло мало новца. Изгледа да су посао радили из љубави и идеалистичког убеђења, дубоко разочарани америчком спољном политиком и приликама у својој земљи. На предстојеће суђење око шпијунске афере, како процењују стручњаци из Вашингтона, утицаће на темпо отопљавања суседских односа.