„Пунто” чека руско „да”

Захваљујући проширењу листе производа које Србија без царине може да извезе у Руску Федерацију, наша предузећа би могла да повећају пласман робе на овом тржишту за најмање 100 милиона евра годишње. Према оцени стручњака, на тај начин биће донекле смањен дефицит од чак три милијарде долара који Србија има у трговини са Русијом.

Осим повољнијег извоза, недавним Протоколом о проширењу Споразума о слободној трговини између две земље, предвиђене су и олакшице приликом увоза одређене робе из Русије. Реч је, пре свега, о производима значајним за пољопривреднике: минералним и хемијским ђубривима, тракторима снаге веће од 90 киловата, али и вакуум пумпама, електромоторима и електричним генераторима, као и кућиштима за лежајеве.

Према оцени Радојице Сретеновића, заменика директора Представништва Привредне коморе Србије у Москви, проширење листе производа који су ослобођени царина аутоматски ће довести до повећања робне размене између Србије и Русије.

– Доћи ће и до повећања девизног прилива за око 25 одсто. Србија сада има прилику да без царине на руско тржиште пласира све лекове и сапуне, подне покриваче, сокове од јабуке, вина од свежег грожђа, фрижидере, замрзиваче, машине за прање и сушење, тканине од влачене вуне, дрвена и тапацирана седишта, канцеларијски материјал, постељину, као и кондиторске производе. То ће бити од велике користи за наше произвођаче који ће сада имати већу зараду, будући да ће приликом извоза у Русију само плаћати порез – наглашава Сретеновић.

Са овом констатацијом сагласан је и Родољуб Драшковић, власник компаније „Свислајон Таково”, који је јуче имао састанак са руским партнерима и на коме је главна тема била управо повећање извоза у ову земљу.

– Прошле године смо, упркос царинама, на тржиште Руске Федерације извезли кондиторске производе за око пет милиона евра. Сада, када су царине укинуте, могли бисмо да остварујемо приход од чак 30 милиона евра годишње – уверен је Драшковић.

Подсећања ради, Споразумом о слободној трговини између Србије и Русије из 2000. године либерализовано је око 95 одсто извоза, али ефекти нису били задовољавајући, па је због тога донета одлука о проширењу листе производа који ће бити ослобођени царине.

Међутим, изван режима слободне трговине остали су цигарете, шећер, месо, телевизори, монитори, као и аутомобили, што је посебно погодило крагујевачку „Заставу”, одакле се већ месецима надају да ће без царине моћи да продају „пунта” на руском тржишту. Ипак, очекује се да ће већ у септембру царине за ове производе бити умањене.

Подсећања ради, робна размена између Србије и Русије прошле године је била око четири милијарди долара, што је за 44 одсто више него 2007. године. Проблем је, међутим, што наша земља има огроман дефицит са Руском Федерацијом, зато што из Русије увозимо енергенте. Због тога Русија и даље остаје први спољнотрговински партнер Србије у увозу са учешћем од 15,3 одсто, а тек пети у извозу са учешћем од 5,11 одсто.

Н. Миковић