Браунова борба за опстанак

Пораз који је владајућа британска Лабуристичка странка доживела на изборима за Европски парламент највећи је за последњих деведесет година и далеко гори од најцрњих прогноза, што је земљу гурнуло у још дубљу кризу, ослабило фунту и опозицији дало повода да поново затражи расписивање парламентарних избора.

Партија Гордона Брауна освојила је тек треће место по укупном броју гласова (15,4 посто), заостајући за главним ривалима, конзервативцима, који су добили готово двоструко више (28,3 посто), али и за Странком за независно Уједињено Краљевство (Укип, 17,5 посто), која свој програм базира на евроскептицизму.

У Велсу је Браунова странка забележила први пораз од 1918. године, а у два региона Енглеске је тек пета.

Још једно за многе непријатно изненађење су прва два места у Европском парламенту за странку белих расиста, Британску националну партију са крајње деснице, која сматра да су због усељеничке политике Британци у својој земљи постали грађани другог реда.

Дејвид Камерон, вођа Конзервативне странке десног центра, с којом се лабуристи деценијама смењују на власти у практично двопартијском изборном систему, опет је позвао Брауна да распише изборе.

У британском изборном систему не постоји фиксни датум избора, али је мандат Доњег дома ограничен на пет година (садашњих 646 посланика изабрано је у мају 2005), па владајућа странка може изабрати политички најповољнији тренутак да искористи наклоност грађана. Кандидати се боре за наклоност бирача у одређеној изборној јединици, али се обично не гласа за појединца него за странку и ретке су победе независних кандидата.

Најновије испитивање јавног мњења које преноси Ројтерс предвиђа надмоћну победу конзервативаца и мале шансе лабуриста чак и ако промене вођу.

Таква промена снага на политичкој сцени Уједињеног Краљевства представљала би проблем за ЕУ, јер конзервативци имају прилично тврд став према Бриселу. Камерон је раније најавио да ће, ако дођу на власт, затражити референдум о Лисабонском споразуму.

Необично оштар је јучерашњи уводник „Гардијана”, иначе наклоњеног лабуристима: „Јавно мњење је сасвим јасно за опште изборе, не зато што је народ одушевљен опозицијом, већ зато што мисли да овај парламент нема легитимитет.” Овај лист је још прошле седмице позвао премијера да се повуче и да странка изабере новог вођу.

Брауна је прошле седмице напустило шест министара, а јуче им се придружила и Џејн Кенеди, заменик министра пољопривреде, наводећи да јој је доста „застрашивања и претњи” који стижу из премијеровог кабинета.

Напрасне оставке потпуно су избациле Брауна из колосека и убрзале реконструкцију кабинета, али су очекиване промене биле незнатне.

Политичка криза је негативно утицала и на вредност фунте и уплашила инвеститоре у шестој по величини светској економији.

Браунова заменица Херијет Херман верује да су их бирачи казнили због афере са парламентарним трошковима, која је открила да је већина посланика злоупотребљавала систем расипајући новац пореских обвезника на лични луксуз.

Опозиција пак сматра да се приписивањем неуспеха искључиво скандалу са трошковима скреће пажња са веома лошег учинка лабуриста који су по њиховој оцени потпуно изгубили везу са проблемима обичних грађана.

Иако Херманова упорно тврди да изборни пораз нема везе са проблемом лидерства, више је оних и у самој странци и међу политичким аналитичарима који верују да је баш то прави проблем странке која је на власти од 1997, када је предвођена Тонијем Блером тријумфовала под паролом „Нових лабуриста”, после скоро две деценије у опозицији и пошто је одбацила многе социјалдемократске принципе свог програма.

У јуну 2007, Гордон Браун, до тада на функцији министра финансија, наследио је Блера, али му је рејтинг све време у паду. Критичари му замерају да је неодлучан, да слабо комуницира са народом и да не успева да се наметне на домаћој политичкој сцени онако како је успео на светској, приказавши се пролетос као човек који има одговор за светску економску кризу.

Странка је остала подељена на „брауновце” и „блеровце” још од 1994. када су њих двојица били ривали за шефа странке после изненадне смрти Џона Смита. Ови други су ових дана наводно тајно спремали партијски пуч, о чему је писала острвска штампа, али нису хтели да јавно изађу са именима страхујући од могућих скорих избора, на којима завереници сигурно не би били међу кандидатима.