Губици једу комуналце

На ред су дошли и комуналци. Уз преузету обавезу да у 2009. години коначно заврши приватизацију или ликвидацију око 800 друштвених и предузећа која се баве споредним делатностима, а издвојена су из републичких јавних компанија, и настави реструктурисање и приватизацију државних компанија, Србија је Меморандумом о економској и финансијској политици потписаним са Међународним монетарним фондом преузела и нови задатак: да се коначно позабави и локалним јавним предузећима, од којих су већина комунална.

Влада се Меморандумом обавезала да ће у сарадњи са локалним органима власти урадити свеобухватну ревизију пословних ифинансијских услова и резултата свих локалних и комуналних предузећа, како би се смањили губици и буџетски трансфери. Истовремено, радиће се на побољшању пружања услуга и припремама за улазак приватног капитала, забележено је у Меморандуму.

У Министарству економије је, како нам је потврдио државни секретар Небојша Ћирић „формирана радна група, у којој су представници надлежних министарства и Сталне конференције градова и општина, а која би уз техничку помоћ страних стручњака, до краја године требало да припреми и влади предложи стратегију трансформације јавних комуналних предузећа”.

Саставни део тог документа, забележено је у Меморандуму, требало би да буду и начини и модалитети повезивања са приватним инвеститорима. Да ли ће то бити већинска или мањинска приватизација, заједничка улагања, пројекти приватно-јавног партнерства, концесиони или уговори о управљању, зависиће од специфичности сваког предузећа и делатности појединачно.

Локалне самоуправе и комуналне компаније сматрају да је за њихову трансформацију потребно претходно преношење имовине која је сада у својини Републике, на локални ниво. По садашњем Закону о средствима у својини Републике, општине, односно локална јавна предузећа, само користе имовину чији је власник држава.

На питање колико су општине, односно локална комунална предузећа, оспособљене да спроведу овај процес, Ћирић не искључује могућност „да нека републичка институција, рецимо Агенција за приватизацију, која у томе има искуства, асистира у процесу трансформације комуналних предузећа”.

Док се у Републичком заводу за развој приводи крају најновија анализа пословања јавних предузећа, укључујући и комунална, према завршним рачунима за прошлу годину, на неопходност реструктурисања ових компанија и уплива приватног капитала довољно говори и хронично лоше здравствено стање комуналних фирми осликано обрађеним показатељима за претходни период. А они су из године у годину погоршавани.

Локална јавна предузећа су, збирно посматрано, у 2007. години у односу на претходну 2006. удвостручила губитак уз истовремено смањење добити за 35,6 одсто. Све више локалних јавних предузећа послује без сопственог капитала (због константно нерентабилног пословања кумулирани губитак им је појео капитал). Да ли су све већим губицима кумовала само нагомилана дуговања грађана или су невоље и последица контролисаних цена, лошег управљања и нерационалности унутар комуналних дворишта, показаће додатне анализе.

Тек последње анализиране 2007. године у Србији су пословала 484 локална јавна предузећа у којима је било запослено 67.773 људи, што је око шест одсто укупног броја запослених у привреди Србије. Локалне јавне компаније ту годину су завршиле са укупним приходом од 119.261.000.000 динара и губитком који је збирно посматрано био четири-пет пута већи од добити. Наиме, готово 500 локалних јавних предузећа остварило је укупну добит од тек 2.888.000.000, а забележило губитак од 11.742.000.000 динара.

Сутра: Један закон за све комуналце

Весна Јеличић