Етноразгледница Србије

Минулог викенда, у сарадњи са туристичком агенцијом „Ексклузив турс” реализовано је друго, од укупно пет путовања, велике „Политикине” акције „Упознајмо Србију” под радним називом „Етноразгледница Србије”. Жеља организатора је била да се награђеним читаоцима, за само два дана, покаже да је етнотуризам (етносела, куће, стари занати, етнозвук, традиционална храна) велика вредност наше земље. Да се у томе успело, сложили су се сви наши читаоци који су се запутили Србији у походе захваљујући омиљеном листу, „Политици”.

На путовање су кренули добитници из Београда, Ниша, Смедеревске Паланке, Куле, Косовске Митровице, Подгорице и других места…

Веселе разговоре у аутобусу повремено је прекидао вођа пута, Иван Кривец, тек толико да сви буду упућени где су тренутно и куда се даље иде.

У манастиру Враћевшница који одолева времену, од Косовског боја до данашњих дана, група награђених читалаца „Политике” је са великим интересовањем слушала причу дежурне сестре о манастиру, али и о основама православне вере. Оплемењени новим сазнањима, наши путници су кренули даље до гружанског села Борач, подно Борачког крша, природне реткости од груписаних шиљатих стена у срцу Шумадије: ту их је сачекао узоран српски домаћин у народној ношњи, нудећи погачу, со и ракију у знак добродошлице. То је свима измамило осмехе, а традиционалној српској трпези било је тешко одолети.

Непланирана пешачка тура до врха крша (близу 550 метара надморске висине), заинтересовала је више од половине групе, који су се упустили у ову авантуру да би са видиковца уживали у погледу на гружанску долину. Група је имала невероватан генерацијски просек: од четрнаестогодишњег дечака, до времешне господе са богатим планинарским искуством и одличном физичком кондицијом.

Остатку групе у равници, на располагању је био аутобус за пребацивање до још једне локације у борачкој долини, мада се касније испоставило да су неки, по својој жељи, у те сврхе искористили домаћинов трактор…

Поглед у сат и телефонски позив следећег нестрпљивог домаћина само је опоменуо да се упознавање Србије мора наставити, те се тако преко Чачка и Пожеге, стигло до Јежевице, у подножју Маљенских планина. Пред први мрак, ушушкано у зеленило, путницима се указало велелепно здање хотела „Јеле”, изабраног за вечеру, музику и ноћење. Сутрадан, пробуђени цвркутом птица и песмом петлова, одморни и насмејани, просто нису знали где ће пре: до богате трпезе по врућу гибаницу, домаће кифле, пршуту, кобасицу, кајмак, сир, кисело млеко или у шетњу по сунцем окупаном комплексу домаћинства са вишегодишњом угоститељском традицијом. Радознали путници су завиривали у сваки кутак дворишта, у вајат, обишли базен и спортске терене, отишли чак и до бокса чувара овог дома, црног мастифа по имену Чеда. Растанак увек тешко пада тако да је дуго трајало опраштање од газдарице Мице, јер су сви понаособ хтели да изразе захвалност за све оно што им је овде приуштила…

Без Сирогојна и музеја Старо село, јединог овакве врсте под отвореним небом, који сведочи о култури становања златиборског краја из 19. века, ово путовање не би било заокружено. Сви домови су стари најмање 150, неки можда и 200 година, а обилазак почиње од главне куће у којој су се одвијале све битне активности породице, а наставља се разгледањем вајата, млекара, амбара и других бројних помоћних зграда. Освежење су путници потражили у хладовини крчме, а пред полазак су куповали сувенире, чајеве, слатка од разног воћа... из широке понуде производа домаће радиности.

Последња дестинација била је село Злакуси, етнопарк „Терзића авлија”, Саше Дрндаревића, једног од зачетника сеоског туризма у Србији. Душан и Лена, обучени у народну ношњу, сачекали су нас са погачом и сољу, а најмлађи чланови етноудружења „Завичај”, специјално за добитнике „Политикиног” наградног квиза, без обзира на велику врућину, приредили су миниконцерт изворних песама и игара… Уследио је ручак у знаку традиционалне кухиње златиборског краја. За крај је остављена посета једном од седамнаест грнчарских породица где су наши читаоци, уз хиљаду и једно питање, били у прилици да виде како настају посуде од глине, али и да нешто од тих предмета пазаре као успомену на путовање по Србији.