Европска антибирократска еволуција

Челници Европске уније, али и претенденти на чланство у ЕУ, најзад могу да одахну. Завршен је мучни период "разматрања" будућности Уније, превазиђена је њена институционална парализа, и она је сад спремна да, корак по корак, савладава проблеме са којима се већ неко време суочава, а није могла да их реши ослањајући се на свој постојећи правни инструментариј. Амбициозни пројекат Европског устава је, додуше, пропао у лето 2005, кад су га на референдуму одбацили грађани Француске и Холандије, али то ипак није зауставило промене Европске уније: оне ће се заснивати на новом, скромнијем Реформском уговору, који ће лидери земаља чланица ЕУ данас свечано потписати у престоници Португалије, актуелног председавајућег ЕУ.

Текст такозваног Лисабонског уговора усаглашен је 19. октобра ове године, након потписивања иде на ратификацију у свих 27 држава Уније, овога пута – за сваки случај – без сазивања референдума (осим, можда, у Ирској), а његова примена је планирана од почетка 2009, а свакако пре јунских избора за Европски парламент.

Зашто су, уопште, биле потребне реформе организације која се, ево већ пола века, сматра "најуспешнијим европским пројектом у историји"?

Од Рима до Лисабона

Европска унија је, подсетимо, од својих прапочетака као Европска заједница за угаљ и челик, и Римских уговора из 1957. године, на којима је заснован њен први правни поредак, више пута пролазила кроз низ институционалних и организационих промена стасавајући од шесточлане групе повезане првенствено економским интересима до уније 27 земаља спремних не само да деле јединствен царински простор, јединствено тржиште и користе једну валуту, већ и да воде заједничку социјалну, спољну и безбедносну политику, и да примају нове чланице (што је регулисано уговорима из Мастрихта, Амстердама и Нице).

Лисабонски уговор неће заменити све досадашње уговоре о Европској унији и Европској заједници, што је било замишљено усвајањем одбаченог Устава ЕУ, већ је он њихова својеврсна допуна. У ствари, из актуелног Уговора из Нице (усвојеног 2000. године) и надаље ће, уз одређене измене, важити Уговор о ЕУ, док ће Уговор о Европској заједници бити замењен Уговором о начину функционисања ЕУ.

Овим, практично, Европска унија постаје правно лице, што значи да може директно да потписује уговоре и да буде члан међународних организација. То ће, наравно, појачати њен утицај на светској политичкој и економској сцени. Довољно је помислити на ЕУ као на најјачу појединачну чланицу Светске банке или Међународног монетарног фонда.

Уобличавању новог спољашњег лика ЕУ помоћи ће и новоуведена функција председника Уније, помало по угледу на "првог човека" САД (уместо досадашњег председавајућег, на чијем месту се сваких шест месеци смењивао представник једне од држава чланица), као и шефа дипломатије ЕУ. Потоњи се званично неће звати министар спољних послова него високи представник за спољне послове и безбедност, а спајаће функцију која у Савету министара већ постоји под тим називом (сада је обавља Хавијер Солана) и функцију комесара ЕУ за спољне послове.

Велика новина коју доноси Реформски уговор је и такозвана излазна клаузула: она, први пут у историји ЕУ, омогућава чланицама Уније да иступе из ове организације.

Избрисана "три стуба"

Изменама Уговора из Нице биће избрисана позната слика Европске уније као "три стуба" (први чини комунитарна, односно заједничка политике Европске заједнице, други заједничка спољна и безбедносна политика, а трећи сарадња у полицијским и правосудним пословима). И сам назив Европска заједница – односно заједнице – неће се више употребљавати, већ само Европска унија. Лисабонским уговором отклоњени су и сви симболи ЕУ – као што су застава и химна – који би могли да наведу на примисао о будућој "држави над државама" (што је био један од разлога одбацивања Устава ЕУ), а неће доћи ни до уједначавања законодавних аката Уније у заједнички назив "закони". Са друге стране, појачано је начело супсидијарности, којим се јасно раздвајају овлашћења Уније од надлежности њених чланица, појединих држава, и оснажена је улога националних парламената.

Сама Унија ће, како је предвиђено Лисабонским уговором, постати ефикаснија тако што ће се одлуке у оквиру Савета министара доносити на основу квалификоване већине, а не на основу консензуса свих чланица, у још педесетак нових области, међу којима су полицијска и судска сарадња, питања азила и миграција. Правило двоструке већине за гласање у Савету министара значи да се одлука може донети само уколико се за њу изјасни најмање 55 одсто представника земаља чланица, који истовремено представљају 66 одсто укупног становништва ЕУ.

На интервенцију Пољске, нови систем гласања ће се примењивати тек од 2014. године, са прелазним периодом до 2017. године, a у документ је увршћен и такозвани компромис из Јањине, који земљама ЕУ омогућава да, под одређеним условима и на одређено време, практично замрзну одлуке ЕУ.

Да би постала ефикаснија, Европска комисија ("влада" ЕУ) ће након 2014. имати мањи број комесара, 15 уместо садашњих 27, што значи да ће трећина чланица увек морати да чека свој ред на представника у извршном телу Уније, а остале ће имати своје представнике на по пет година. Смањује се и број посланика у Европском парламенту, са 785 на укупно 751, али се повећавају његове надлежности, тако ће он све више личити на националне парламенте. Лисабонским уговором проширене су и надлежности Европског суда правде, а Повеља о основним правима постаје обавезујућа за све чланице ЕУ, сем Велике Британије и Пољске, које су се избориле за изузеће.

Користи за Србију и Балкан

Нови уговор, који ће данас бити потписан у главном граду Португалије, значајан је и за Србију и остале земље које се припремају за чланство у Европској унији. Пре свега, њиме се и формално омогућава функционисање Уније са повећаним бројем чланица, дакле, отклоњен је досадашњи приговор да нема пријема нових земаља све док се не припреми терен за њихово успешно "уклапање" у реформисане структуре ЕУ. Додуше, Лисабонским уговором су ове промене тек започете, и до уласка Хрватске (вероватно за три године) а затим и осталих земаља западног Балкана – Македоније, Србије, Црне Горе, Албаније и БиХ требало би их још прецизније формулисати.

На притисак Холандије, критеријуми из Копенхагена, које сваки кандидат мора да испуни да би постао члан ЕУ, постали су део Реформског уговора. С једне стране то је добро, зато што потврђује намеру Уније да настави проширење и да земљама потенцијалним чланицама не поставља неке додатне услове, али, с друге стране, то значи да ће достизање копенхашких критеријума бити знатно теже, јер ће нам се гледати "у ситна цревца", и неће бити никаквих п(р)опуста, привилегија ни пречица.
Александра Мијалковић

--------------------------------------------------------------------------

Србија способна да убрза улазак у Европу

Брисел – Шефови дипломатија Европске уније оценили су да ће "Србија бити у стању да убрза своје припреме на путу уласка у ЕУ", с тим да настави реформе у правосуђу и безбедности, ојача борбу против корупције и поспеши структуралне реформе у привреди. У сажетку расправе о "Стратегији проширивања ЕУ", министри су навели да парафирање Споразума о стабилизацији и придруживању представља "важну етапу" и подсетили на чињеницу да је услов за његово потписивање "пуна и целовита сарадња с Хашким судом".
Бета

--------------------------------------------------------------------------

Хрватској прети замрзавање преговора са ЕУ

Загреб – Савет Европске уније за опште послове и спољне односе позвао је Хрватску да поштује споразум од 4. јуна 2004. и да не примени ниједан вид ЗЕРП-а (заштићеног еколошко-риболовног појаса) на земље чланице Уније док се не постигне заједнички споразум у духу ЕУ. Словенија и Италија су индиректно запретиле да ће у случају примене, која би требало да почне 1. јануара, замрзнути поглавља о преговорима Хрватске и ЕУ која имају везе с рибарством, а којих је бар пет-шест.

Министри спољних послова земаља чланица поновили су захтеве Европске комисије, односно комесара за проширења Олија Рена и председника Жозеа Мануела Бароза, да би се гажење тог споразума негативно одразило на приступни поступак Хрватске у ЕУ.

Споразум на који се савет позива је записник са састанка на коме је хрватски државни секретар за спољне односе Хидајет Бишчевић информисао италијанског и словеначког колегу и тадашњег заменика главнога директора Генералне управе Европске комисије за проширење Мајкла Лија да Хрватска неће применити ЗЕРП на земље чланице ЕУ пре него што Хрватска и ЕУ постигну споразум о рибарењу.

Споразум, а након тога и отварање приступних преговора о поглављу о рибарству, блокирали су Словенци, тврдећи да Хрватска у својим преговарачким полазиштима прејудицира граничну линију. И Словенија и Италија прогласиле су у међувремену своје еколошке појасеве.

У закључцима Савет није навео да ће ЕУ казнити Хрватску ако ипак погази Бишчевићев потпис, али је шеф словеначке дипломатије Димитриј Рупел најавио да сценарио за тај случај укључује замрзавање преговора о свим поглављима која се могу повезати уз границу и рибарење, а којих је пет-шест.

С друге стране, Хрватска сељачка странка као и удружење хрватских рибара траже да ЗЕРП почне да се примењује од 1. јануара, а тим захтевима придружила се и Комисија Хрватске бискупске конференције "Iustitia et pax", која апелује на поштовање устава и институција, а пре свега Сабора као највише инстанце из које проистиче мандат владе.

Комисија сматра да се не сме опозвати одлука Сабора као врховног законодавног органа у земљи, с обзиром на примену ЗЕРП-а у Јадрану, што је, како тврде у Бискупској конференцији, и у интересу хрватских суседа.
Танјуг

--------------------------------------------------------------------------

Реч "пријем" избачена из закључака

Брисел – Савет министара Европске уније одлучио је да избаци реч "пријем" из текста закључака о преговорима  ЕУ са Хрватском и Турском, сачињеном на темељу извештаја Европске комисије о напретку у приближавању ове две земље Унији, од 6. новембра. За разлику од сличног текста усвојеног пре годину дана, нови текст "Закључака Савета о проширењу" не садржи реч "пријем", а односи се на "Међувладине конференције са Хрватском и Турском" планиране овог месеца.

Финални текст документа је измењен како би се изашло у сусрет Француској, чији је председник Никола Саркози један од најгласнијих противника пријема Турске у ЕУ. И Немачка се опире уласку Турске у Унију, нудећи уместо пуноправног чланства "привилеговано партнерство", док су Британија и Шведска на страни Анкаре.

Иако су шефови дипломатија такође избацили реч "пријем" када је реч о предстојећим разговорима са Хрватском, у тексту се та држава похваљује "за укупан напредак, са којим је наставила у протеклој години" и додаје да су преговори Брисела и Загреба "на правом путу". Министри су, међутим, изразили жаљење због "ограниченог напретка оствареног у процесу политичких реформи у Турској у 2007" и истакли неопходност даљих реформи у области судства, одлучнију борбу против корупције, јачање мањинских, културних и синдикалних права, права жена и деце, као и успостављање цивилне контроле војске. Они су исказали разочарање неуспехом Турске да оствари "напредак ка нормализацији односа са Републико