Живот биљке у стану

Биљка коју уносимо у кућу наставља живот под условима сасвим другачијим од оних које је имала у природи. У расаднику и стакленику другачији су светлост, температура и влага у ваздуху, систем заливања, прихрањивања... Зато је најбоље да биљку одмах пресадимо у земљу која је прилагођена узгајању у кући јер се биљке најчешће налазе у супстрату који им омогућава да лакше узимају хранљиве растворе који се прецизно дозирају.

Поставите је на место са довољно светлости, али водите рачуна о томе да све биљке немају исте потребе за тим. Када је о заливању реч, незахвално је рећи да биљку треба заливати два или три пута недељно, када у ствари не знамо колико је топло у просторији и да ли влага брже испарава из земљишта или не. Зато је потребно загрепсти мало испод површинског слоја, јер за већину биљака је најбоље умерено заливање које подразумева да се земља лагано просуши између два заливања. У периоду раста (пролеће, лето)потребно је мало обимније заливања, као и прихрањивање, док је у периоду мировања, а то је најчешће зими, потребно смањити заливање и прихрањивање.

Најчешће биљке заливамо одозго, али морамо пазити да се вишак воде који остане у подлошку мора просути, јер у супротном корен може почети да труне. Исто тако, можемо биљке потопити у посуду са водом и касније оставити да сав вишак воде оде из саксије. Колико је лош недостатак воде, толико ни вишак није добар. Често биљка врло слично реагује и у једном и другом случају, и то опуштањем листова. Зато је потребно да стално посматрате биљку и да откријете који темпо заливања јој најбоље одговара. Најтеже подносе сушу спатифилум, папрати, адијантум, азалеја, циклама..., док су међу онима које добро подносе недостатак воде разне врсте кактуса, агава, алоја, есеверија, хоја, аспарагус и хлорофитум.