То смо ми, то нисмо ми!

Коначно су се испунила моја очекивања да од цивилизованог кинеског народа, а био сам у Кини 1979. и осетио последице, увеземо њихов погубни покрет назван „културна револуција”. Каснимо четрдесет година, али никад није касно да се све уради страсно! Почело је када су музичари, тада највидовитији слој овог друштва, организовали 1992. године клечање испред председништва Србије како би се Милошевић замолио да напусти власт. Његов омиљени хашки војвода, читај бегунац у Хаг, изјавио је да нас све треба послати на њиве, а када њиве обрадимо вратити нас да свирамо „зна се коме”. Видовити војвода је предвидео да се и даље у Србији свира „зна се коме”. Када је чувени диригент Зубин Мехта послао писмо нашем председнику, а за спас Београдске филхармоније, уследила је духовита опаска мог пријатеља књижевника Видосава Стевановића који је био сигуран да ће се побркати Зубин Мехта са Зубиним Потоком.

Некада су богати људи, али са поштено зарађеним капиталом градили универзитете (Илија Милосављевић Коларац), а данас се то не може десити пошто прљав новац култура не прихвата. У историји, просвећене монархије улагале су у Бетовена, Хајдна или Хендла и по томе су запамћене заувек. Имам податак да је и у комунизму било сличности. Наиме, пре него што министар иностраних послова СССР-а иде у званичну посету, пошаље се прво Баљшој театар. Он дође и каже: „То смо ми”. По том моделу, када наш министар иностраних послова оде некоме у посету, а пре њега пошаљеш Гранд параду, дај боже да изјави да то нисмо ми! Бивши француски председник Жискар д’Естен је изјавио да је позориште огледало народа. Ми се сада трудимо да угасимо позоришта како се не би у њима огледали. Као зла маћеха у бајци „Снежана и седам патуљака”. Али, овде се не дешава бајка. Са невероватном мирноћом прихватамо улогу патуљака у култури света, уз питање да ли ће се Снежана појавити уместо певаљки и одолети отровном залогају власти. Веселници које је изабрао српски народ сваког јутра глачају своје огледало како би били оличење српства са намером да када Србија тоне у културни мрак буду једина светла тачка виртуелног хоризонта спаса. Боже правде ти што спасе од пропасти досад нас. Молим вас не призивајте Бога!