To smo mi, to nismo mi!

Konačno su se ispunila moja očekivanja da od civilizovanog kineskog naroda, a bio sam u Kini 1979. i osetio posledice, uvezemo njihov pogubni pokret nazvan „kulturna revolucija”. Kasnimo četrdeset godina, ali nikad nije kasno da se sve uradi strasno! Počelo je kada su muzičari, tada najvidovitiji sloj ovog društva, organizovali 1992. godine klečanje ispred predsedništva Srbije kako bi se Milošević zamolio da napusti vlast. Njegov omiljeni haški vojvoda, čitaj begunac u Hag, izjavio je da nas sve treba poslati na njive, a kada njive obradimo vratiti nas da sviramo „zna se kome”. Vidoviti vojvoda je predvideo da se i dalje u Srbiji svira „zna se kome”. Kada je čuveni dirigent Zubin Mehta poslao pismo našem predsedniku, a za spas Beogradske filharmonije, usledila je duhovita opaska mog prijatelja književnika Vidosava Stevanovića koji je bio siguran da će se pobrkati Zubin Mehta sa Zubinim Potokom.

Nekada su bogati ljudi, ali sa pošteno zarađenim kapitalom gradili univerzitete (Ilija Milosavljević Kolarac), a danas se to ne može desiti pošto prljav novac kultura ne prihvata. U istoriji, prosvećene monarhije ulagale su u Betovena, Hajdna ili Hendla i po tome su zapamćene zauvek. Imam podatak da je i u komunizmu bilo sličnosti. Naime, pre nego što ministar inostranih poslova SSSR-a ide u zvaničnu posetu, pošalje se prvo Baljšoj teatar. On dođe i kaže: „To smo mi”. Po tom modelu, kada naš ministar inostranih poslova ode nekome u posetu, a pre njega pošalješ Grand paradu, daj bože da izjavi da to nismo mi! Bivši francuski predsednik Žiskar d’Esten je izjavio da je pozorište ogledalo naroda. Mi se sada trudimo da ugasimo pozorišta kako se ne bi u njima ogledali. Kao zla maćeha u bajci „Snežana i sedam patuljaka”. Ali, ovde se ne dešava bajka. Sa neverovatnom mirnoćom prihvatamo ulogu patuljaka u kulturi sveta, uz pitanje da li će se Snežana pojaviti umesto pevaljki i odoleti otrovnom zalogaju vlasti. Veselnici koje je izabrao srpski narod svakog jutra glačaju svoje ogledalo kako bi bili oličenje srpstva sa namerom da kada Srbija tone u kulturni mrak budu jedina svetla tačka virtuelnog horizonta spasa. Bože pravde ti što spase od propasti dosad nas. Molim vas ne prizivajte Boga!