Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија треба да се укључи у мировне мисије

Србија треба да се укључи у мировне мисије
Анри Бантежа (Фото Л. Вулетић)

Војни комитет је главно војно тело Европске уније, које чине шефови генералштабова из 27 земаља чланица ЕУ. Оно пружа препоруке из војног домена Европском савету и надгледа војне операције ЕУ. Генерал Анри Бантежа, председавајући Војног комитета, присуствовао је јуче у Београду Трећој конференцији начелника генералштабова Балкана и тим поводом дао је интервју „Политици”.

Постоје ли услови које Србија треба да испуни у војном смислу пре него што постане кандидат за ЕУ?

У том домену не постоје никакве обавезе. Чланство зависи највише од реформе цивилне администрације. Један од услова из Копенхагена је, наравно, да цивилна влада мора у потпуности да остварује контролу над војском, али то у вашој земљи није проблем. Србија треба да дели заједничке европске циљеве спољне и сигурносне политике. Нарочито препоручујемо сарадњу у мировним операцијама. Одржавање мира је данас јако битно, јер живимо у доба глобализације, која за последицу има да се етничко и друштвено незадовољство брзо шири и прети безбедности. Ту су и претње попут тероризма и организованог криминала. А како би се то све спречило, треба нам специјална обука. Међународна заједница цени сваки допринос сваке нације очувању мира.

Који су начини сарадње Србије и ЕУ у војном смислу, док још није чланица Уније?

Истичем да би Европска унија веома ценила кад би се Србија укључила у мировне операције ЕУ. Већина трупа у Чаду у мисији Минуркат, где иначе недостају медицинари, логистика и хеликоптери, долази из Европе. Упркос томе што се клима у Чаду разликује од европске, то би било корисно искуство за вашу војску, а ваша способност за сарадњу са снагама ЕУ би се повећала. Србија би могла да да и директан допринос учешћем у нашим борбеним групама за брз одговор. Што више сарађујете, више ћете се приближити тој својој природној европској „породици”.

Можете ли нам рећи нешто више о тим борбеним групама ЕУ?

То су снаге које могу да се користе само у хитним случајевима попут природних и хуманитарних катастрофа, као што су цунами или масакр. Такође, биле би ангажоване у земљама које су очигледно на прагу грађанског рата. На пример, постигнут је мировни споразум на Блиском истоку, и потребно је да се примирје хитно сачува. Иако су ове групе достигле пуну оперативну способност у јануару 2007. године, до сада још нису коришћене. Земље учеснице не морају бити чланице ЕУ, и то није нимало необично. Тако и Норвешка, Турска, Украјина, БЈР Македонија и Хрватска учествују у појединим борбеним групама. Састоје се обично од две до четири нације, а у свакој групи командује по једна, која обезбеђује највише војника. О учешћу се неформално договара са земљом која је на челу поједине групе. Свака је величине овећег батаљона (од 1.500, што је минимум да би се постигао ефекат, до 3.000 људи) и свака у свом саставу има копнени део, морнарицу и авијацију. Могу бити спремне за акцију у року од 15 дана. Могу се слати и до шест хиљада километара од Брисела.

Може ли Србија себи да приушти да остане неутрална, а окружена чланицама НАТО-а?

Ту треба бити опрезан. То је тачно у географском смислу, али ми суседе не посматрамо више као потенцијалне противнике. Међутим, сведоци смо времена које налаже сарадњу. Знате да су и Аустрија, Финска, Шведска и Ирска неутралне. То их не спречава да одржавају јаке везе са НАТО-ом кроз Партнерство за мир. Стога, неутралност Србије није препрека њеном уласку у ЕУ.

Шта је постигнуто на конференцији?

Био сам импресиониран конкретним договорима о више од 20 заједничких курсева. Интероперабилност војски региона свакако ће се повећати тиме што ће студенти из једне земље похађати курсеве на војним академијама других земаља у региону.

Мислите ли да је српска армија „тешкаш” на Балкану?

Српска војска је кроз историју била позната по озбиљности, делотворности и способности и има потенцијал да буде један од главних „извозника” безбедности у региону и другде. Да би се то постигло, српска војска треба да балансира између потреба националне одбране и потребе да допринесе решавању кризних ситуација на глобалном нивоу.

Тереза Бојковић

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.