Србија треба да се укључи у мировне мисије

Војни комитет је главно војно тело Европске уније, које чине шефови генералштабова из 27 земаља чланица ЕУ. Оно пружа препоруке из војног домена Европском савету и надгледа војне операције ЕУ. Генерал Анри Бантежа, председавајући Војног комитета, присуствовао је јуче у Београду Трећој конференцији начелника генералштабова Балкана и тим поводом дао је интервју „Политици”.

Постоје ли услови које Србија треба да испуни у војном смислу пре него што постане кандидат за ЕУ?

У том домену не постоје никакве обавезе. Чланство зависи највише од реформе цивилне администрације. Један од услова из Копенхагена је, наравно, да цивилна влада мора у потпуности да остварује контролу над војском, али то у вашој земљи није проблем. Србија треба да дели заједничке европске циљеве спољне и сигурносне политике. Нарочито препоручујемо сарадњу у мировним операцијама. Одржавање мира је данас јако битно, јер живимо у доба глобализације, која за последицу има да се етничко и друштвено незадовољство брзо шири и прети безбедности. Ту су и претње попут тероризма и организованог криминала. А како би се то све спречило, треба нам специјална обука. Међународна заједница цени сваки допринос сваке нације очувању мира.

Који су начини сарадње Србије и ЕУ у војном смислу, док још није чланица Уније?

Истичем да би Европска унија веома ценила кад би се Србија укључила у мировне операције ЕУ. Већина трупа у Чаду у мисији Минуркат, где иначе недостају медицинари, логистика и хеликоптери, долази из Европе. Упркос томе што се клима у Чаду разликује од европске, то би било корисно искуство за вашу војску, а ваша способност за сарадњу са снагама ЕУ би се повећала. Србија би могла да да и директан допринос учешћем у нашим борбеним групама за брз одговор. Што више сарађујете, више ћете се приближити тој својој природној европској „породици”.

Можете ли нам рећи нешто више о тим борбеним групама ЕУ?

То су снаге које могу да се користе само у хитним случајевима попут природних и хуманитарних катастрофа, као што су цунами или масакр. Такође, биле би ангажоване у земљама које су очигледно на прагу грађанског рата. На пример, постигнут је мировни споразум на Блиском истоку, и потребно је да се примирје хитно сачува. Иако су ове групе достигле пуну оперативну способност у јануару 2007. године, до сада још нису коришћене. Земље учеснице не морају бити чланице ЕУ, и то није нимало необично. Тако и Норвешка, Турска, Украјина, БЈР Македонија и Хрватска учествују у појединим борбеним групама. Састоје се обично од две до четири нације, а у свакој групи командује по једна, која обезбеђује највише војника. О учешћу се неформално договара са земљом која је на челу поједине групе. Свака је величине овећег батаљона (од 1.500, што је минимум да би се постигао ефекат, до 3.000 људи) и свака у свом саставу има копнени део, морнарицу и авијацију. Могу бити спремне за акцију у року од 15 дана. Могу се слати и до шест хиљада километара од Брисела.

Може ли Србија себи да приушти да остане неутрална, а окружена чланицама НАТО-а?

Ту треба бити опрезан. То је тачно у географском смислу, али ми суседе не посматрамо више као потенцијалне противнике. Међутим, сведоци смо времена које налаже сарадњу. Знате да су и Аустрија, Финска, Шведска и Ирска неутралне. То их не спречава да одржавају јаке везе са НАТО-ом кроз Партнерство за мир. Стога, неутралност Србије није препрека њеном уласку у ЕУ.

Шта је постигнуто на конференцији?

Био сам импресиониран конкретним договорима о више од 20 заједничких курсева. Интероперабилност војски региона свакако ће се повећати тиме што ће студенти из једне земље похађати курсеве на војним академијама других земаља у региону.

Мислите ли да је српска армија „тешкаш” на Балкану?

Српска војска је кроз историју била позната по озбиљности, делотворности и способности и има потенцијал да буде један од главних „извозника” безбедности у региону и другде. Да би се то постигло, српска војска треба да балансира између потреба националне одбране и потребе да допринесе решавању кризних ситуација на глобалном нивоу.

Тереза Бојковић