Какве су судије потребне Србији

Критеријуми за општи избор судија у Србији биће објављени у „Службеном гласнику” најкасније 26. јуна, рекла је јуче за „Политику” Ната Месаровић, председавајући Високог савета судства и в. д. председника Врховног суда Србије.

– Тврдње да ће 400 судија остати без посла су преурањене. Високи савет се није бавио утврђивањем броја судија које су „вишак”, односно колико ће судија бити мање него сада, већ је Високи савет утврдио колико је судија потребно Србији. Основни циљ реформе није смањење броја судија него успостављање ефикасне нове мреже судова од 1. јануара 2010. године. Циљ реформе је обезбеђење услова за суђење у разумном року и успостављање независног судства – каже Ната Месаровић.

Високи савет судства утврдио је да је у судовима опште надлежности у целој Србији, као и привредним судовима и Управном суду потребно укупно 1.838 судија, док сада у овим судовима ради 2.400 судија, према подацима Министарства правде односно око 2.200, према подацима Друштва судија Србије. У том збиру нису прекршајне судије.

– Високи савет судства није правио процене колико ће људи, после општег избора, престати да обавља судијску функцију. Јер, многе судије ће ове године испунити услов за пензију, али ми нисмо утврђивали колико је таквих. Високи савет има задатак да утврди прецизне критеријуме за избор, а затим и да изабере најквалитетније кадрове за обављање судијске функције – наглашава председавајућа Високог савета судства.

Каже да овде није реч о лустрацији, како су многи склони да зову предстојећи општи избор судија. Јер, додаје, кад би се спроводила лустрација, морало би се унапред знати због чега се неко разрешава судијске дужности.

Високи савет судства је основао своју комисију ради утврђивања критеријума и мерила за избор судија. Као полазна основа за рад те комисије, као радни материјал, предложени су критеријуми и мерила радне групе, коју је формирала Влада Србије. О њима се позитивно изјаснила и Венецијанска комисија. Високи савет судства ће 16. јуна одржати седницу да би размотрио предлоге критеријума своје комисије, имајући у виду и закључке Венецијанске комисије, јер највише судско тело Србије има последњу реч о критеријумима и мерилима за избор судија, а одлучује о избору сваког кандидата који буде конкурисао за судијско место, осим оних који ће бити први пут бирани за судије јер њих бира Скупштина, али на предлог Савета.

– Критеријуми нису уопштени, већ врло прецизни и биће јавно објављени у „Службеном гласнику”, тако да ће сваки судија и сваки кандидат моћи да пронађе себе у томе. Након објављивања одлуке о критеријумима и мерилима, која ступа на снагу осам дана од дана објављивања, биће објављен и оглас за попуну судијских места. Основни критеријуми за избор судија су стручност, оспособљеност и достојност. Оспособљеност значи да кандидат мора поседовати вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правних знања у решавању судских предмета. У преводу – кандидат мора бити способан да самостално уђе у судницу и суди – каже наша саговорница.

„Политика” је писала пре неколико месеци да је радна група, коју је формирала влада и којом је председавао судија Зоран Ивошевић, сачинила занимљив предлог о томе како ће се бирати судије. За кандидате постојаће претпоставка да су стручни, оспособљени и достојни за судијску функцију, али та претпоставка је оборива. Да неко не буде изабран за судију – потребно је да се за њега обори претпоставка стручности, оспособљености и достојности.

– Претпоставка је да све затечене судије испуњавају те критеријуме, али је то оборива претпоставка. Све ће се ценити: да ли је покретан дисциплински поступак против судије, да ли му је изречена нека мера, колико тај судија има укинутих пресуда, колико има решених предмета и тако даље – објашњава Ната Месаровић.

– Сви чланови Савета ће инсистирати да подаци о стручности, оспособљености и достојности сваког кандидата буду проверљиви, тако да ту неће бити могућности паушалног оцењивања нити ће бити толерисан било какав покушај мешања друге две гране власти у избор судија, као ни утицај политичара и политичких партија – каже Ната Месаровић.

На основу прецизних критеријума, сваки судија ће знати да ли их испуњава. Поред основних критеријума, постојаће и допунски критеријуми. За оне који се први пут бирају за судије, то су, између осталог и просечна оцена на студијама права и дужина студирања. Ако за судију конкурише неко ко је сада адвокатски приправник или службеник, мишљење о њему даваће принципал те адвокатске канцеларије или организације у којима раде. Високи савет судства ће донети одлуку о томе да ли ће људи који су били судије, па напустили правосуђе имати приликом општег избора исти статус као и они који се први пут бирају или ће имати статус као и остале затечене судије.

– Потребне су нам такве судије да грађани не морају да стрепе да ће њихови поступци трајати десет година или да ће предмет застарити зато што се судије стално мењају. Потребно нам је ефикасно и стручно судство – каже на крају председавајућа Високог савета правосуђа.