Све више незапослених

У Србији је присутан раст незапослености. На крају прошлог месеца регистровано је 767.547 особа без посла а на евиденцији Националне службе за запошљавање. Према прелиминарним подацима, од октобра прошле године до априла ове године, незапосленост је повећана са 14 на – 15,6 посто.

Владимир Илић, директор Националне службе за запошљавање, наглашава, како преноси Танјуг, да је у мају ове године у Србији било мање незапослених него у истом месецу прошле године и то за око 6.000, али је у односу на април ове године незапосленост повећана за око 5.000. Према његовим речима, то се не може у потпуности приписати економској кризи.

Такоже, према Илићевим речима, незапосленост у нашој земљи је имала силазни тренд који је обележио период од краја 2006. године до октобра прошле године. Тек прошлог октобра је незапосленост у Србији почела (благо) да расте, да би у прва три месеца ове године почела (нешто) озбиљније да расте, али према Илићевим речима, тај раст, ма колико да је био велики истовремено није био и драматичан.

Економска криза је, према Илићевим речима, прешла из финансијског у реални сектор и одражава се као криза тржишта рада, што значи да се послодавци суздржавају од пријема нових радника и већини их улаже напор да задржи постојећи број запослених.

Илић напомиње да је од почетка кризе стопа незапослености у Европској Унији порасла са седам на више од десет одсто. Према његовим речима то је знатно већи раст незапослености него у Србији, нагласивши да опоравак на тржишту рада увек касни за изласком из кризе.

Према Илићевим речима, до посла у Србији најлакше долазе незапослени са занимањима из области машинства, грађевинарства, информационих технологија, инжењери организације рада и просветни радници, али уз напомену да се то разликује од региона до региона.

Зато је потребно нагласити да се приликом избора факултета треба руководити и личним афинитетима, али и шансом да се брже пређе пут од диломе до – запослења.