КОСОВСКИ НОКТУРНО

Један мој пријатељ се нашалио рекавши да је о датуму одржавања избора, 20. јануар 2008. био добро обавештен сваки бољи новинар и просечни шпијун, а да, ето, једино се изненадио Војислав Коштуница, српски премијер. Овакве шале почивају на оној погрешној матрици о успаваном и необавештеном Коштуници, матрици којом се радо служе лењи духом и посусталог талента за политичке анализе.

Рекао бих чак да је Коштуница испровоцирао изборе ултиматумом земљама Европске уније – или Косово или Србија. Тако је први, кад се већ његови сада, поводом избора, позивају на коалиционе споразуме с партнерима у актуелној српској влади, погазио споразум о оних пет принципа, међу којима је једнако вредан косовском завету и принцип о наставку европских интеграција.

Или се то мени само чинило да су та два принципа једнако вредна свим партнерима у влади?

Коштуница је, као премијер, подржан од Слободана Самарџића, министра за Косово и Метохију, изашао с овим ултиматумом, а да није о томе расправљано у влади, дакле с осталим актерима који су се усагласили око пет принципа.

Борис Тадић, овај пут у лику Оливера Дулића, председника Скупштине Србије, узвратио је ударац расписивањем избора, а сад ови што су слали ултиматум Европи тврде да је погазио споразум по коме је требало да председнички избори буду расписани када се странке у коалицији договоре око процене стања у земљи поводом дешавања на Косову.

Пре неки дан, новинари и шпијуни с почетка овог текста начули су да се око датума избора партнери неуспешно договарају. Коштуница је, наводно, предлагао март или април, а то се осталим актерима у српским пословима, укључујући ту, ма колико то цинично звучало, и албанске и европске актере, никако није допало. Сазнало се, из такозваних добро обавештених кругова, да ће Коштуничини изборе бојкотовати, а да се притиска Веља Илић да одустане од кандидатуре, што је он потврдио, колико јуче, изјавом да ће поново да размисли о свом учешћу у изборној трци.

То је, објективно, притисак на Тадића и дување у једра Српској радикалној странци, односно Томиславу Николићу, вечитом кандидату.

Нејасан је исход овог најновијег рата ових што су у неспоразуму са сопственим споразумима. Вероватно је тачна процена да је рано отварати крупна питања и да ће то бити могућно у данима који следе. Једно од тих питања сигурно је следеће: хоће ли сада Коштуница демонстративно ући у коалицију с радикалима и социјалистима и формирати нови кабинет? То ће, у великој мери, зависити од изборних резултата Томислава Николића. Уколико овај победи у председничкој трци, шансе за такав расплет расту. Хоће ли, можда, бити до пролећа да буду расписани нови парламентарни избори, уколико Коштуница процени да му је мање вредан још један мандат, октроисан од Шешеља, од судбине странке која би била прогутана у загрљају с радикалима? Хоће ли, на крају, у случају Тадићеве изборне победе, бити сачувана постојећа коалициона влада, или ће, можда, у случају убедљиве гласачке подршке на председничким изборима, Демократска странка исфорсирати парламентарне изборе?

Једва се отимам искушењу да напишем баналност да ће ово бити "врућа зима". У сваком случају извесно је да ће доћи до даљег укрупњавања политичке сцене и још јаснијег профилисања два политичка блока. Не бих рекао да је тема Косова исцрпљена. Најмање још један изборни циклус на тој теми градиће се политички добици и губици, али Косово, независно у некаквој форми, престаће да буде интегративни фактор политичке заједнице и Срби ће морати да потраже нову тачку друштвеног ослонца и договора.

Главни уредник недељника ,,Време"