Пет од шест узорака меда неисправно

Последња контрола квалитета меда на земунској пијаци и у хипермаркету „Идеа” показала је да фалсификатори на домаћем тржишту не одустају. Од шест узорака, једино је багремов мед произвођача Горана Петровића из Крагујевца био исправан, док осталих пет није одговарало квалитету. Осим тога, током ове акције са тезги је повучено и 25 килограма меда због непоседовања декларација произвођача. Поднето је пет пријава судији за прекршаје и једна за привредни преступ због стављања у промет меда неодговарајућег квалитета.

– Шумски мед и саће у багремовом меду предузећа „Honеy” из села Вучак код Смедерева, ливадски мед пчелара Предрага Мијатовића из истог смедеревског села и шумски мед пчеларске фарме „Бомбола” из Торде не одговарају квалитету. Цветни мед предузећа „Маја промет” из Београда биће послат на суперанализу на захтев произвођача, кажу у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде. Следећи корак је, најављују у инспекцији, контрола узорака у производњи. Уколико и тај мед не буде исправан уследиће нова повлачења овог производа са тржишта.

Најчешћи разлози због којих поједини узорци меда не одговарају квалитету су несвојствен мирис и укус (уколико је опоро слатког укуса то је резултат додавања шећерног сирупа), садржај ензима дијастазе мањи од један, што у случају шумског меда указује на фалсификат и мехурићи гаса у производу што значи да је започео процес врења, објашњавају у инспекторату.

Ветеринарска инспекција је пре око месец дана контролисала мед шест великих произвођача на територији средњег Баната. У узорцима меда с производних линија и у трговинама пронађене су повећане количине сахарозе и ХМФ-а (хидроксиметилфурфурола, хемијског једињења које, како наводе стручњаци, у дозвољеним количинама у намирницама није опасно, али претпоставља се да прекомерна употреба може бити штетна по људско здравље) што, како је потврдила инспекција, указује да је реч о вештачком меду. Велике количине су одмах после контроле повучене из трговинских ланаца. Током ове акције контролисани су производни погони фирми „Домаћи мед” из Торде, „Аза” из Новог Сада, „Хани мед” из Смедерева „Ириком”, „Маја промет” и „Меплис мед” из Београда. Анализе су рађене у Научном институту за ветеринарство из Новог Сада.

– У фабрици у Торди инспекција је контролисала ливадски, шумски и багремов мед и хемијске анализе су показале вишеструко повећане вредности ХМФ-а и сахарозе. ХМФ-а се иначе појављује у случајевима прихрањивања пчела шећерним сирупом уз додатак најчешће оксалне киселине или директним додавањем и мешањем сирупа са медом – изјавио је том приликом Горан Милошев, помоћник директора за Ветеринарску инспекцију Генералног инспектората Министарства пољопривреде.

Мед других произвођача, и то шумски „Med Honey” ДОО из Смедерева, цветни мед „Ирикома” из Београда, липов мед „Аза” ДОО из Новог Сада, имао је такође повишене вредности ХМФ-а и повучен је из продаје. У природном меду је иначе дозвољено максималних 40 милиграма ХМФ-а по килограму, а незванично сазнајемо да је у неким од контролисаних узорака било и десет пута више ове супстанце.

– После две контроле квалитета меда које је обавио Генерални инспекторат и објављивања информације о томе у „Политици” и другим медијима, тржиште меда у Србији више није исто. Коначно смо дочекали да се о том горућем проблему јавно проговори и да се именују фалсификатори, што је захтев чланства Савеза пчеларских организација Србије годинама уназад. Пчелари имају великих проблема са појавом фалсификата меда на тржишту и онима који га фалсификују. Они су постали толико безобзирни да се често на тржишту могао наћи „мед” који није ни видео кошницу и пчеле, каже Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а.

Пчеларство, објашњава, годинама уназад није профитабилно занимање, како због лоших пчеларских година и погоршаних климатских и агро-еколошких услова, али и нелојалне конкуренције. Зато СПОС већ више од годину дана настоји да се кривци жигошу и уклоне са тржишта.

Живадиновић потврђује да нема једноставне методе којом потрошач може да утврди да ли је мед исправан или не, осим код кристалисаног меда.

– Кристалисање је природна особина меда и сваки мед се пре или касније кристалише, али у тегли налазите искључиво уједначену кристалисану масу. Ако није тако, онда је вероватно у питању фалсификат, или је мед вађен из кошнице незрео. Ниједан од тих узорака меда није исправан. Зато Извршни одбор Савеза пчеларских организација препоручује потрошачима да мед набављају од познатог пчелара. Пчелари чланови Савеза пчеларских организација Србије чине све да очувају изворни квалитет меда. Захтевајте да вам се легитимишу идентификационом чланском картицом за годину у којој купујете мед, наглашава Живадиновић.

Јелица Антељ