Погинуо у првој мисији

Судбина је хтела да Александар Воркапић из Београда следеће недеље не прослави 45. рођендан. Настрадао је прексиноћ у бомбашком нападу на хотел у пакистанском граду Пешавар, у коме се обрео када се добровољно пријавио за учешће у мисији Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) на кризним подручјима. Желео је да помогне стотинама хиљада цивила који су недавно расељени из северозападног Пакистана.

– Нисмо желели да верујемо да се то догодило нашем Александру, чак ни онда када су нам рекли да је недвосмислено утврђено да је он једна од 18 особа које су погинуле у Пешавару. Оставио је иза себе супругу Бисерку, два сина и кћерку. Децу за понос, одличне ђаке. А, шта да вам кажем после свега што се догодило? Био ми је омиљени кум, најдражи. У овом тренутку не знамо ни када ће његово тело бити пребачено у Србију, ни када ће сахрана бити организована. Знамо само да ће све у вези са погребом организовати канцеларија УНХЦР-а у Београду – рекла нам је кума Воркапића на степеницама зграде у којој је становао Александар са супругом и децом и замолила нас да разумемо ситуацију и не инсистирамо на разговору са члановима породице.

(/slika2)Воркапић се, како је саопштено из канцеларије УНХЦР-а у Београду, добровољно пријавио за учешће у мисијама ове организације на кризним подручјима. У Пакистан је отишао 20. маја када су талибани заузели северозападни део ове азијске државе и на стотине хиљада избеглица кренуло ка Исламабаду и Пешавару. Била је то његова прва мисија на кризном подручју.

Весна Петковић, портпарол УНХЦР-а у Београду, објаснила је за „Политику” да се у кризна подручја увек шаљу особе које су прошле обуку за помоћ избеглицама у кризним ситуацијама. Прво се на пут, наводи, упућују стручњаци информационих технологија. Њихова активност је, међутим, веома значајна с обзиром на то да од њих зависи дистрибуција хуманитарне помоћи угроженим људима.

– Таква је пракса. Ови стручњаци праве базе података и пружају логистику за помоћ људима из кризних подручја. Организују центар одакле се касније шаље помоћ угроженима. Пошто прођу обуку, запослени у УНХЦР-у могу да раде у кризним подручјима. Када добију обавештење о распоређивању, имају два дана да крену на пут. Људи са ових простора су изузетно цењени у УНХЦР-у будући да имају доста искустава из ратова на подручју бивше Југославије – наводи Петковићева.

Искуства, нажалост, показују да су најчешће жртве у кризним подручјима управо стручњаци за информационе технологије запослени у УНХЦР-у, иако они не излазе на терен.

Воркапићу је, како сазнајемо, хотел „Перл континентал” био привремени смештај. У објекат УНХЦР-а у Пакистану, где је претходно боравио, дан-два пре терористичког напада, дошла је једна страна делегација, па је Воркапић због недостатка смештаја пребачен у ексклузивни хотел „Перл континентал”. Тај хотел је, иначе, омиљено местоокупљања и одседања странаца и угледнијих Пакистанаца, што га чини погодном метом за екстремисте.

– Хотел је важио за сигурно место. У њему је требало да буде смештено и особље америчке амбасаде у Пакистану – наводи наш саговорник.

У мисију УНХЦР-а током јучерашњег дана стигло је на десетине телеграма са изразима саучешћа. Запослени у београдској канцеларији о свом колеги Воркапићу имају само речи хвале.

Своје жаљење због погибије Воркапића јуче је изразио и Антонио Гутереш, високи комесар УН за избеглице. Указујући да је ово била Воркапићева прва мисија на кризном подручју, нагласио је да је он дао свој живот пружајући помоћ другима.

– Сви ми у Високом комесаријату УН за избеглице погођени смо овом трагедијом и изражавамо најдубље саучешће његовој породици у Београду – рекао је Гутереш и истакао да су хуманитарни радници широм света све чешће жртве нападазбог чега„највише губе сиромашни, расељени и угрожени”.

Високи комесар је подсетио да је Воркапић други службеник УНХЦР-а који је погинуо у последњих пет месеци у Пакистану.

– Данас смо поново присиљени да се запитамо како да одговоримо на хитне потребе угрожених популација, а да истовремено осигурамо безбедност хуманитарних радника. Ово је заиста страшна дилема – истакао је комесар УН-а.

Мирослава Дерикоњић