Добро, зло и срећан крај

Познати италијански писац Лука ди Фулвио гост је београдске издавачке куће "Лагуна" која је, у преводу Гордане Суботић, објавила његов четврти роман, "Дионисови степеници", прошлогодишњи бестселер у Италији. Лука ди Фулвио својим присуством увеличаће и данашњу свечаност обележавања десет година постојања "Лагуне", а од 17.00 до 18.00 часова потписиваће свој нови роман у књижари "Дерета" у Кнез-Михаиловој. Повод за наш разговор свакако је ово дело које приповеда о првом серијском убици 20. века.
- Не постоје документа и докази о томе када се појавио први серијски убица. Иако ова прича има своју фабулу и конкретни заплет, заправо је то метафора 20. века и нашег времена. Првог серијског убицу представио сам као прототип - каже за "Политику" Ди Фулвио који, иначе, страсно воли историју и бави се њом. Радећи на овој књизи истраживао је детаље из живота људи с почетка 20. века. Ликови у књизи носе имена Жерминал и Зола, што је својеврсни омаж чувеном Золином роману.

- Мој ослонац су историјски романи који, за разлику од стручне литературе, много више говоре о људима и њиховим животима. У "Дионисовим степеницима" има нечега од Томаса Хардија, Золе, Вилијема Фокнера и Габријела Гарсије Маркеса, додаје Ди Фулвио.

Објашњава да је као главно стилско средство користио метафору, тако да се и роман "Дионисови степеници" завршава двојако: предочава пад два фабричка димњака велике шећеране у предграђу Лондона, што је и симбол онога што се десило 11. септембра у Њујорку.

Представа о богу Дионису у овом роману доведена је у везу са криминалним заплетом, а Лука ди Фулвио то образлаже својом наклоношћу и према грчкој митологији.

- Према мојој замисли, сваком историјском епохом доминира неки бог из грчке митологије. Могло би се рећи да је 19. веком владао Аполон, јер се свет убрзано развијао. Међутим, 20. веком завладало је потпуно лудило, што сам желео да прикажем и овом књигом. "Заштитник" тог периода је Дионис, бог познат по свом лудилу. Моји ликови као да су окружени многим вратима, нису у потпуности ни зли ни добри, питање је само за којим вратима ће посегнути - каже Ди Фулвио.

Писац је увек до неке мере и психолог, онај који креира дух својих ликова. Лука ди Фулвио је обликовао лик масовног убице, а занимљиво је како он посматра овај феномен новије историје.

- Ако се погледају статистике, очигледно је да је највећи проценат серијских убица забележен у Америци, што треба да нас натера да размишљамо о начинима функционисања друштва тако богате земље. Поготово што је у њој, и њој сличним земљама, развијен такмичарски дух, и где се јединка, уколико није успела у животу, врло лоше осећа. То може да буде узрок девијантном понашању. Такође, нека истраживања су потврдила да за време ратова људи немају проблеме везане за анксиозност, панику, неурозе и депресије, јер су се нашли пред реалном животном опасношћу. Да ли ми, заправо, стварамо вештачки свет у који смо се ушушкали, не суочавајући се са стварним проблемима? Серијски убица је само врх леденог брега друштва које је комплетно оболело - наглашава наш саговорник.

Како бити непослушан у односу на зло, како га превазићи? Лука ди Фулвио сматра да треба да престанемо да верујемо да знамо истину о ономе што се догађа, не треба да проповедамо мир тако што ћемо ратовати. Јер рат је увек рат, без обзира у име чега се води. Човек, према његовом мишљењу, треба да тежи да постане космополита, а не житељ глобалног света.

- Култура треба да успоставља комуникацију међу људима који се свакодневно срећу. У тим контактима људи могу да открију колико су слични и да сруше табуе које су им поставили политичари и друштво - каже писац.

Поред сурових психолошких трилера, Лука ди Фулвио пише и топле бајке за децу.

- За децу пишем под псеудонимом, јер када би маме виделе моје име на дечјој књизи никада је не би купиле! Књиге за децу су једноставне, увек постоји добро и зло и, наравно, срећан крај. Деца су, као и сви младунци, преплашена, и чим се роде осећају страх. И ја сам био уплашено дете, тако да ми је лако да допрем до деце и да препознам њихов страх и да пишем о томе. А исти тај страх уносим у своје друге књиге. Ми смо одговорни за будућност коју стварамо, као што су родитељи одговорни за своју децу - каже Лука ди Фулвио.

У току је снимање филма по Ди Фулвијевој књизи "Плажа Довер", у продукцији "Колорадо филма", а иста продукцијска кућа откупила је права за "Дионисове степенике", и пре него што је аутор довршио писање књиге. По својој књизи "Сакупљач сламе" Ди Фулвио је написао сценарио за филм "Кристалне очи", који је приказан на 61. Венецијанском филмском фестивалу. Како филмски медиј утиче на ствараоца књиге?

- Наравно да тај утицај постоји. Сада постоји хомо-виденс, човек који гледа. Када сам написао првих стотину страница "Дионисових степеника", пријатељ режисер Габријеле Салваторес узвикнуо је: "Ово је мој филм!". И у руским класицима можете препознати филмски поступак. Јер, у људској природи јесте да гледа и да упија свет - додаје Ди Фулвио.