Трговински ланци – феномен раста или пропадања

Велики трговински ланци који су последњих година почели рапидно да се шире по ободима града дуж главних саобраћајница све више добијају на значају и тржишној снази. Објекти су слични кутији без прозора, једноставне су градње која подсећа на складиште, имају велики отворени паркинг простор. Овакви објекти не само у Србији, већ и у свим другим земљама постоје или су већ заузели доминантну позицију у трговини, коментарише Ненад Сузић, консултант компаније CB Richard Ellis. Тако, у овом тренутку првих петланаца овог типа у Француској заузима 80 одстомалопродајног тржишта сектора прехрамбених артикала, док је у Енглеској њихов удео 85 одсто,Финској 90 одсто, у Шведској 80 процената.

У чему лежи феномен овог типа трговинског објекта и због чега се тако брзо шире?

Постоје три основна разлога успешности овог типа трговине

– Минимизација оперативих трошкова пословања
– Тржишна снага
– Интернационализација

Драстично мањи оперативни трошкови почињу од самог избора локације, која се по правилу налази у приградским деловима а не у централном градском језгру, где је земља много јефтинија. Објекат је изграђен од префабрикованихстандардизованих елемената, приземан и довољно простран и висок да би истовремено вршио функцију и магацина и продајног простора. Сам фокус пословања подразумева што већи промет на уштрб нижих маржи. Поред тога, постоје релативно ограничене листе продајних артикала и робних марки, што додатно умањује оперативне трошкове према добављачима, а неки од ових ланаца све чешће развијају и сопствене марке производа како би се стекла преговарачка предност према добављачима.

Поменули сте тржишну моћ коју овакви ланци имају. У чему се она огледа?

Што се тиче тржишне снаге, овакви ланци јако брзо постају водећи канал продаје. Двадесетчетворочасовно радно време, све интензивнија употреба аутомобила, све више одговарају стилу живљења данашње породице која куповину обавља пар пута месечно. При отварању нових продајних објеката, најчешће се по новинама истиче само отварање нових радних места, при чему се прећуткују негативне последице.

Значајна тржишна моћ над добављачима је вероватно и најозбиљнија претња која је већ почела да се испољава на нашем тржишту. Ови ланци су значајни купци за све производне фирме које пласирају робу преко њих, при чему тај растући систем зависности може довести добављаче у тешку позицију уколико трговац отежава услове пословања или донесе одлуку да не ради више са одређеним добављачем. С друге стране, треба имати у виду да је одређена куповна снага сваког појединачног града или региона релативно фиксна у датом тренутку. Ако промет великих трговинских ланаца расте, то само значи да промет мањих пиљарница и продавница пропорционално опада. Исто тако, мали локални добављачи не могу да се квалификују да продају кроз ове ланце, јер нису довољно јаки да испоруче задате количине. Природан процес је да временом велики трговински ланци почињу да раде само са крупним добављачима на уштрб малих произвођаца који су опслуживали мања локална тржишта.

С друге стране, мала локална трговина купује од малих локалних произвођача, у свим фазама се запошљава локално становништво, остварени профити не одлазе у централе, мултипликовани ефекти су стога значајно бољи него код великих ланаца.

Каква је ситуација у развијеним западним земљама и да ли је нешто вец предузето у вези овог проблема?

У развијеним земљама овакви трговински ланци постоје већ више од 30 година. Самим тим ефекти су већ испољени и последице сагледљиве. Носиоци економско-развојне политике стога уводе одговарајуће инструменте. Уводе се забране двадесетчетворочасовног радног времена, ограничења по питању величине објекта (максимум 3000 квадратних метара), дефинишу се рација заступљености домаћих наспрам страних робних марки, али исто тако и однос заступљености националних и локалних регионалних артикала, како се новац не би одливао само ка централи већ добрим делом остајао у датом региону.

Поред тога, на западу се плански тачно дефинишу зоне где могу да се граде овакви објекти, и преферцијални третман се ставља на трговање у градским језгрима, која су већ инфраструктурно опремљена и при чему локална заједница штеди на градњи нове инфраструктуре. Штавише, за сваки нови предлог изградње трговинског ланца на ободу града, инвеститор мора да презентује анализу економских ефеката, при чему доказује оправданост изградње нових продајних капацитета ван града.

Да ли код нас има назнака оваквих видова ограничења?

Тешко је не приметити колико не само обични грађани у Србији већ и економски планери нису свесни опасности коју овај сверастући феномен носи, тако да тренутно нема ни најаве да се ишта на том пољу уради. На једном једноставном примеру о коме смо читали пре пар недеља може се осликати проблематика. Управо је Политика извештавала о значајним количинама надалеко познатог сјеничког сира који пропада не налазећи пут до потрошача. Мали дистрибутивни канали које су раније снабдевали данас одумиру, а произвођачи сира нису удружени и квалификовани да снабдевају велике трговине. Проблем који имају произвођачи сјеничког сира није питање неконкурентности како би неко коментарисао, као што ни то што боксер перо категорије нема шансе против тешкаша није питање конкуренције. Улога државе је да креира амбијент у коме мали могу да порасту а не да велики постану још већи. То би вишеструко утицало позитивно на ширење економске базе, одрживи регионални развој, заустављање депопулационих трендова, те дакле неутралисало свакодневне негативне ефекте којих ће нажалост бити још много уколико се нешто не предузме.

------------------------------------------------------------------------

Водећи на пољу комерцијалних некретнина

CB Richard Ellis је водећа међународна компанија на пољу комерцијалних некретнина, чија референтна листа клијената сведочи о тржишној супериорности компаније. Кључне делатности компаније обухватају: консалтинг, процену вредности некретнина и развојни консалтинг, истраживање тржишта, издавање пословних простора, пласман некретнина на тржишту, продају и издавање стамбених простора, стамбено-комерцијалних и комерцијалних некретнина.Професионални тим и тржишна експертиза којом врло мали број компанија на светском нивоу може да се похвали омогућава овој компанији да испуни и надмаши пословне циљеве својих клијената.