Trgovinski lanci – fenomen rasta ili propadanja

Veliki trgovinski lanci koji su poslednjih godina počeli rapidno da se šire po obodima grada duž glavnih saobraćajnica sve više dobijaju na značaju i tržišnoj snazi. Objekti su slični kutiji bez prozora, jednostavne su gradnje koja podseća na skladište, imaju veliki otvoreni parking prostor. Ovakvi objekti ne samo u Srbiji, već i u svim drugim zemljama postoje ili su već zauzeli dominantnu poziciju u trgovini, komentariše Nenad Suzić, konsultant kompanije CB Richard Ellis. Tako, u ovom trenutku prvih petlanaca ovog tipa u Francuskoj zauzima 80 odstomaloprodajnog tržišta sektora prehrambenih artikala, dok je u Engleskoj njihov udeo 85 odsto,Finskoj 90 odsto, u Švedskoj 80 procenata.

U čemu leži fenomen ovog tipa trgovinskog objekta i zbog čega se tako brzo šire?

Postoje tri osnovna razloga uspešnosti ovog tipa trgovine

– Minimizacija operativih troškova poslovanja
– Tržišna snaga
– Internacionalizacija

Drastično manji operativni troškovi počinju od samog izbora lokacije, koja se po pravilu nalazi u prigradskim delovima a ne u centralnom gradskom jezgru, gde je zemlja mnogo jeftinija. Objekat je izgrađen od prefabrikovanihstandardizovanih elemenata, prizeman i dovoljno prostran i visok da bi istovremeno vršio funkciju i magacina i prodajnog prostora. Sam fokus poslovanja podrazumeva što veći promet na uštrb nižih marži. Pored toga, postoje relativno ograničene liste prodajnih artikala i robnih marki, što dodatno umanjuje operativne troškove prema dobavljačima, a neki od ovih lanaca sve češće razvijaju i sopstvene marke proizvoda kako bi se stekla pregovaračka prednost prema dobavljačima.

Pomenuli ste tržišnu moć koju ovakvi lanci imaju. U čemu se ona ogleda?

Što se tiče tržišne snage, ovakvi lanci jako brzo postaju vodeći kanal prodaje. Dvadesetčetvoročasovno radno vreme, sve intenzivnija upotreba automobila, sve više odgovaraju stilu življenja današnje porodice koja kupovinu obavlja par puta mesečno. Pri otvaranju novih prodajnih objekata, najčešće se po novinama ističe samo otvaranje novih radnih mesta, pri čemu se prećutkuju negativne posledice.

Značajna tržišna moć nad dobavljačima je verovatno i najozbiljnija pretnja koja je već počela da se ispoljava na našem tržištu. Ovi lanci su značajni kupci za sve proizvodne firme koje plasiraju robu preko njih, pri čemu taj rastući sistem zavisnosti može dovesti dobavljače u tešku poziciju ukoliko trgovac otežava uslove poslovanja ili donese odluku da ne radi više sa određenim dobavljačem. S druge strane, treba imati u vidu da je određena kupovna snaga svakog pojedinačnog grada ili regiona relativno fiksna u datom trenutku. Ako promet velikih trgovinskih lanaca raste, to samo znači da promet manjih piljarnica i prodavnica proporcionalno opada. Isto tako, mali lokalni dobavljači ne mogu da se kvalifikuju da prodaju kroz ove lance, jer nisu dovoljno jaki da isporuče zadate količine. Prirodan proces je da vremenom veliki trgovinski lanci počinju da rade samo sa krupnim dobavljačima na uštrb malih proizvođaca koji su opsluživali manja lokalna tržišta.

S druge strane, mala lokalna trgovina kupuje od malih lokalnih proizvođača, u svim fazama se zapošljava lokalno stanovništvo, ostvareni profiti ne odlaze u centrale, multiplikovani efekti su stoga značajno bolji nego kod velikih lanaca.

Kakva je situacija u razvijenim zapadnim zemljama i da li je nešto vec preduzeto u vezi ovog problema?

U razvijenim zemljama ovakvi trgovinski lanci postoje već više od 30 godina. Samim tim efekti su već ispoljeni i posledice sagledljive. Nosioci ekonomsko-razvojne politike stoga uvode odgovarajuće instrumente. Uvode se zabrane dvadesetčetvoročasovnog radnog vremena, ograničenja po pitanju veličine objekta (maksimum 3000 kvadratnih metara), definišu se racija zastupljenosti domaćih naspram stranih robnih marki, ali isto tako i odnos zastupljenosti nacionalnih i lokalnih regionalnih artikala, kako se novac ne bi odlivao samo ka centrali već dobrim delom ostajao u datom regionu.

Pored toga, na zapadu se planski tačno definišu zone gde mogu da se grade ovakvi objekti, i prefercijalni tretman se stavlja na trgovanje u gradskim jezgrima, koja su već infrastrukturno opremljena i pri čemu lokalna zajednica štedi na gradnji nove infrastrukture. Štaviše, za svaki novi predlog izgradnje trgovinskog lanca na obodu grada, investitor mora da prezentuje analizu ekonomskih efekata, pri čemu dokazuje opravdanost izgradnje novih prodajnih kapaciteta van grada.

Da li kod nas ima naznaka ovakvih vidova ograničenja?

Teško je ne primetiti koliko ne samo obični građani u Srbiji već i ekonomski planeri nisu svesni opasnosti koju ovaj sverastući fenomen nosi, tako da trenutno nema ni najave da se išta na tom polju uradi. Na jednom jednostavnom primeru o kome smo čitali pre par nedelja može se oslikati problematika. Upravo je Politika izveštavala o značajnim količinama nadaleko poznatog sjeničkog sira koji propada ne nalazeći put do potrošača. Mali distributivni kanali koje su ranije snabdevali danas odumiru, a proizvođači sira nisu udruženi i kvalifikovani da snabdevaju velike trgovine. Problem koji imaju proizvođači sjeničkog sira nije pitanje nekonkurentnosti kako bi neko komentarisao, kao što ni to što bokser pero kategorije nema šanse protiv teškaša nije pitanje konkurencije. Uloga države je da kreira ambijent u kome mali mogu da porastu a ne da veliki postanu još veći. To bi višestruko uticalo pozitivno na širenje ekonomske baze, održivi regionalni razvoj, zaustavljanje depopulacionih trendova, te dakle neutralisalo svakodnevne negativne efekte kojih će nažalost biti još mnogo ukoliko se nešto ne preduzme.

------------------------------------------------------------------------

Vodeći na polju komercijalnih nekretnina

CB Richard Ellis je vodeća međunarodna kompanija na polju komercijalnih nekretnina, čija referentna lista klijenata svedoči o tržišnoj superiornosti kompanije. Ključne delatnosti kompanije obuhvataju: konsalting, procenu vrednosti nekretnina i razvojni konsalting, istraživanje tržišta, izdavanje poslovnih prostora, plasman nekretnina na tržištu, prodaju i izdavanje stambenih prostora, stambeno-komercijalnih i komercijalnih nekretnina.Profesionalni tim i tržišna ekspertiza kojom vrlo mali broj kompanija na svetskom nivou može da se pohvali omogućava ovoj kompaniji da ispuni i nadmaši poslovne ciljeve svojih klijenata.