Лајчак: Оседео сам на Балкану

Од нашег дописника 
Праг, 11. јуна – Дебата и одлуке у ЕУ и НАТО у вези са западним Балканом биле су оптерећене клишеима и површне, пре свега полазило се од тога да су Срби зли, а остали добри. Словачка је те расправе обогатила дубљим познавањем ситуације, чему су допринели, такође, Мађарска и Словенија, изјавио је у интeрвјуусловачком листу „Правда” министар спољних послова ове земље Мирослав Лајчак на маргинама конференције „Евроатлантска искуства и балканске визије”, одржане у Братислави, у организацији Словачке атлантске комисије и уз помоћ министарстава спољних послова Словачке и Црне Горе.

Овај словачки политичар има велика искуства сБалкана – био је амбасадор у Београду, потом изасланик ЕУ на референдуму о самосталности Црне Горе и на крају и високи представник међународне заједнице у БиХ и у овом интервјуу говорио је, углавном, критички на рачун политике ЕУ и НАТО према западном Балкану. Процес ступања ових земаља у НАТО и ЕУ се, по његовим речима, схватао исто онако као кад су биле у питању земље средње Европе, аутоматски се претпостављало да је то „приоритет приоритета” и да су те земље спремне да жртвују све за то. А у тим земљама често је било најважније оно што је национално. „Били су установљени тако неосетљиви и високо постављени услови да су демотивисали те земље да их испуњавају. Била је то тзв пуна сарадња сМеђународним трибуналом у Хагу саспекта Србије, која је у бити зауставила интеграционе процесе. А у случају БиХ је то била ’славна’ полицијска реформа које је била неостварива”.  

„Упада у очи колико су напора уложиле велике силе око Косова, а резултат је недопечени продукт. Чак и земље из региона које су признале Косово једва да га толеришу. Признале су га али нису успоставиле односе на нивоу амбасадора. Представници Косова нису позвани на инаугурацију македонског председника ни на регионалне скупове у Црној Гори. Број земаља које га признају рашће поступно. Агресивно гурање Косова изазива једнако агресивну реакцију Србије. Морамо тражити осетљива решења. Време иде само у једном смеру–напред. Неке ствари се не могу вратити натраг али не морамо никог понижавати и трауматизовати. Приђимо економској сарадњи, контактима међу људима...”, рекао је Лајчак.

На потпитање када ће се то догодити,одговорио је да су га Американци питали шта сКосовом. Пренео им је, каже, оно што је чуо од српских представника да за њих „Косово није тема број један али ако неко хоће да од њега направи тему број један они ће на то реаговати”.

На питање шта ће се догодити ако српска страна у БиХ не испуни ултиматум високог представника Инцка Лајчак је одговорио да ће се „или наћи компромисно решење или ће стање постати кризно”...„Може доћи до тога да не функционишу структуре власти у БиХ. Проблем је у томе што је међународна заједница још у тражењу става према раду високог представника. Да ли треба да остане тамо, или треба да буде само представник ЕУ? И каква овлашћења треба да има? То су нерешена питања, одговори се траже и на основу симпатија према овоме или оном у БиХ...”

На питање колико је западни Балкан допринео да релативно рано поседи, овај 46-годишњи политичар је одговорио да је највећу одговорност осећао док је био у БиХ и да је приметио да је тамо брже седио.