ММФ: Већи ПДВ или мање плате

Минус у буџету, изазван растом потрошње, може се покрити и неким краткотрајним мерама као што су повећање пореза на додату вредност (ПДВ) или смањењем плата запосленима у јавном сектору, предложио је јуче Богдан Лисоволик, недавно именовани стални представник Међународног монетарног фонда у Београду. На промоцији новог броја „Кварталног монитора” он је истакао да је свестан тога да ове мере представницима економских власти у Србији делују „политички болно”, али да би ови краткорочни потези на дужи рок дали резултате.

Иако је јуче домаћа економска јавност упозоравала да ће бити веома тешко испунити услов ММФ-а, а који се односи на планирани минус у државној касе од три одсто бруто домаћег производа и да би требало можда, у договору са фондом, размислити о измени договора, чини се да ММФ нема намеру да одустане од првобитно зацртаних оквира. Не одговарајући директно на питање домаћих стручњака, Лисоволик је неколико пута поновио да је планирани дефицит основ на ком су поставили програм са Србијом.

– То ће у комбинацији са проналажењем средстава за финансирање бити један од највећих изазова са којим ћемо се срести. Потребно је, такође, пронаћи начин да се смањи потрошња, али не треба сметнути с ума ни дугорочне реформе, јер је раст српске привреде заснован на расту извоза – истакао је Лисоволик.

Минус у државној каси биће једна од главних тема приликом августовске посете ММФ-а Београду, јер ако буџетски дефицит буде већи него што је договорено, неће моћи аутоматски да се повуче друга рата кредита од три милијарде евра одобреног у мају.

Према његовим речима, однос државе према коришћењу буџетских средстава у претходне две године није био адекватан, јер се више трошило него што се реално зарађивало. Он је подсетио да су главни проблеми са којима се Србија сусреће заустављање прилива страног капитала, висок ниво текућег дефицита и опадање трговине са досадашњим партнерима.

Милојко Арсић, члан економског савета премијера потврдио је да су приходи у буџету мањи, а расходи већи и да самим тим одступају од договора постигнутог са ММФ-ом. Пред креаторима фискалне политике сада су три избора: да у договору са ММФ-ом повећају договорени минус са три на четири одсто (што ће судећи по реакцијама званичника ММФ-а бити тешко изводљиво), затим даље повећање пореза или допунско смањење расхода.

– Влада може и да комбинује све три опције. Минус у буџету у прва четири месеца износи 44 милијарде динара, док је консолидовани дефицит, односно мањак на свим државним нивоима, укључујући ту и војвођанску касу и буџете локалних самоуправа, достигао 25 милијарди динара. То значи да када би се наставило са оваквом фискалном политиком, минус би до краја године износио 4,5 одсто БДП-а.

Кад би са ММФ-ом могао да се закључи споразум о повећању дефицита на четири одсто БДП-а тај мањак би могао да се финансира новцем међународних финансијских институција – казао је Арсић.

Према његовој оцени консолидовани дефицит у првих пет месеци износи од 37 до 39 милијарди динара, односно 3,5 одсто БДП-а, што је више од три одсто колико је договорено са ММФ-ом. Владине мере су дале неке резултате, али ће неки приходи бити знатно мањи од очекиваних, због пада привредне активности, а проблем може да настане и код спровођења планираних уштеда, нарочито у другој половини године.

– Неопходно је направити равнотежу између задуживања у земљи и задуживања у иностранству, јер се држава у недостатку средстава све више окреће продаји трезорских записа како би попунила буџет. Трајно гледано, то није добро и потребно је обезбедити више страних извора финансирања. На овај начин држава окреће банке ка себи и узима средства за кредитирање привреди, јер се због повећаног ризика банкарима више исплати да новац, уз повољне камате, пласирају држави – казао је Арсић.

А. Николић

------------------------------------------------

Дубока рецесија

Србија је ушла у дубоку рецесију, а узрок проблема је пад тражње и извозне (за 21 одсто) и домаће (за седам процената) истакао је јуче Павле Петровић, професор на Економском факултету. Пад бруто домаћег производа у првом тромесечју је око шест одсто, а подаци за април говоре да се ситуација, нажалост, не окреће, казао је он.