Раднички поново живи

Иако је годинама био на маргини Раднички је јуче показао на да је и даље гигант нашег женског рукомета. Прес-сала хотела „Балкан” била је испуњена до последњег места. Многи су дошли да поздраве повратак некада славног клуба у највиши ранг, где му је некако и природно место.

Дошли су представници рукометних савеза Србије и Београда, Министарства омладине и спорта, Градског секретаријата за спорт, многих спонзора, а сви они су, ипак, били у сенци садашње генерације Радничког, која се изборила за нови почетак на суперлигашкој сцени, али и легенди овог клуба које су седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог века пронели славу нашег спорта и женског рукомета широм Европе. Марица Рогић, удата Дреновац, Љубица Букуров, Славица Јеремић-Томићевић, Душанка Лазаревић, Јадранка Антић-Вељковић, Милена Делић, Стана Вуковић, тренер Милорад Милатовић и други подсетили су на дане славе Радничког, са по три титуле европског првака (1976, 1980. и 1984) и Купа купова (1986, 1991. и 1992), те 14 првенстава Југославије (1972, 1973, 1975, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980, 1981, 1982, 1983, 1984, 1986. и 1987), и 13 купова (1970, 1973, 1975, 1976, 1979, 1983, 1985, 1986, 1990, 1991, 1992, 1994. и 2003) најуспешнијег клуба у историји југословенског спорта.

И овога пута, као и много пута у прошлости, главна рола је припала Светлани Китић-Магић (49). Једна од најбољих светских рукометашица свих времена, чије је име великим словима утакано у историју Радничког, са својим супругом Миланом Магићем најзаслужнија је што се овај клуб издигао из пепела. Управо не чуди што најбољи светски играч 1988. после изузетно емотивног излагања и јуче у „Балкану”, а по ко зна који пут у каријери, добила овације. Овога пута не за бравуре на рукометном терену, већ за успех у директорским водама.

– Дошли смо мој супруг и ја у Раднички када су од њега сви дигли руке и када је био клинички мртав. Захваљујући огромном напору који смо сви уложили успели смо да га подигнемо на ноге. Захваљујем свима који су били део овог тима, поготово мом супругу који је уложио себе и све своје везе да би обезбедио пре свега финансијска средства. Повратак у Суперлигу је само први корак који смо направили. Без обзира на све кроз шта је прошао, Раднички је предодређен да има главну улогу и тежићемо да га што пре вратимо на место које му припада, прво у земљи а затим и у Европи – казала је Светлана Китић-Магић, директор клуба.

Освајач златне медаље на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984. најавила је да ће Раднички крајем августа и почетком септембра поводом шест деценија постојања организовати међународни „Турнир шампиона”.

– Поред нас готово сигурно учествоваће неки од највећих европских клубова – прваци Европе словеначки Крим, хрватска Подравка, македонски Кометал, вишеструки првак Југославије и победник Купа ЕХФ црногорска Будућност, бањалучки Борац... Желимо да турнир постане традиционалан. Такође, од августа ћемо покренути школу рукомета по којој је Раднички некада био препознатљив, а жеља нам је да за коју годину она прерасте у рукометну академију, прву на простору бивше СФРЈ – најавила је Китић-Магић краткорочне планове Радничког.

Тренер Братислав Обућина захвалио је брачном пару Магић што је пре две године, на наговор Петра Благојевића, пристао да преузме бригу о Радничком.

– Ко зна шта би било с Радничким да се то није десило. Вероватно би се скроз угасио што би била велика брука. Овако за кратко време смо постали велика сложна породица и резултати нису изостали. У клубу влада безгранично поверење и верујем да ћемо се показати у најбољем светлу у највишем рангу.

Раднички се ове сезоне такмичио у Централној групи друге лиге где је освојио прво место без пораза. Фузионисањем с Нопалом, другопласираном екипом Прве лиге, успео је да обезбеди место у највишем рангу.

Председник Милан Магић прво је поздравио све који су помогли и који ће убудуће помагати Радничком најавивши да је жеља клуба да направи екипу кадру за високе домете.

– Кренули смо из минуса. Ипак, студиозним радом и повлачењем правих потеза успели смо да за кратко време премашимо очекивања. Свесни смо да ништа не може преко ноћи. Ишли смо, и убудуће ћемо ићи, корак по корак, а крајњи циљ је да у догледној будућности постанемо респектабилан клуб и у европским оквирима – оптимиста је Магић.

-----------------------------------------------------------

„Приручник за младе рукометне голмане”

Рукометни голман и тренер Михаило Радосављевић (43) јуче је у просторијама „Клуба спортиста” на стадиону у Хумској у склопу семинара за тренере, на којем је предавач био Предраг Немец, представио своју књигу „Приручник за младе рукометне голмане”. Тренер голмана Партизана, који и даље по потреби брани за овај клуб, преноси своје богато искуство међу стативама, које ће сигурно помоћи многим младима голманима да имају врхунску каријеру, какву је и он имао.