Кад биљке огладне

Правилном припремом земљишта, којем су додате одговарајуће хранљиве материје, као и накнадним ђубрењем, биљкама се омогућава раст и развој, цветање и плодоношење, а то олакшава и борбу с болестима и штеточинама, јер имамо здраве и отпорне биљке.

Уколико дође до недостатка хранива, биљка реагује на разне начине. Листови се уврћу, на њима се стварају тамније и светлије пеге, листови жуте до некрозе (сушења) и отпадања. Раст и развој биљке је ометен, стварају се скраћени и деформисани изданци, онемогућена је оплодња...  

За допунску исхрану биљака, која би требало да им обезбеди хранива у свим фазама развоја, у употреби су специјална, концентрована ђубрива (са различитом комбинацијом односа између макро и микро елемената) растворива у води, еколошка, лако приступачна. Многа се могу користити растворена у води, приликом заливања, или фолијарно (прскањем листова).

Одговор на питање које да одаберете требало би да добијете од стручњака у биљној апотеци, јер комбинација хранива зависи и од тога шта желите да поспешите: цветање, листање или плодоношење биљака.

За већу отпорност

Прихрањивањем се најлакше могу регулисати раст и развој. Тако, на пример, азотна ђубрива (КАН и уреа) примењујемо тамо где желимо да повећамо раст и развој вегетативних органа, или да продужимо период вегетације, посебно лиснатог поврћа (салата). Прихрањивање калијумовим ђубривом убрзавамо раст и развој поврћа, дозревање вегетативних и генеративних органа (плодова). Осим тога, биљке постају отпорне према разним болестима и ниским температурама.

Допунска исхрана биљака изводи се махом азотним ђубривима, која брзо реагују и повољно утичу на раст усева. Поврће се прихрањује 15-20 дана по пресађивању, у време цветања и заметања плодова, и то после кише, кад је земљиште још влажно, предвече. Ако је време за прихрањивање, а кише нема, требало би земљиште добро залити да не би дошло до повећане концентрације минералних хранива, јер то делује штетно на корен биљака.

У току летњих месеци, када сунце упече, биљке на терасама, крововима и прозорима се заливају два пута дневно – ујутро и увече, а једном недељно је потребно да их прихраните. Собним „мезимцима” у води за заливање требало би на 15 дана додати и минерално ђубриво.

Исхрана биљака подразумева правилну употребу минералних материја. Одређеним научним експериментима укојима су биљке гајене у води (хидрокултуре) изостављана су поједина хранива.Показало се да је за живот виших биљака неопходно 17 хемијских елемената. Због тога се називају неопходним (есенцијалним) или биогеним. Будући да су потребе биљака према количинама одређених елемената различите, уобичајено је да се деле на макроелементе и микроелементе, који су биљци потребни у траговима (дакле у врло малим количинама), али су ипак неопходни, поготово за богато плодоношење. Њихов недостатак најчешће утиче на стварање генеративног дела биљака – цвета и касније плода.

На основу одређених симптома, „говора” биљака, можемо установити шта их мучи, али за то треба искуство и знање. Међутим, да би било по оној народној „боље спречити него лечити”, пре сваке озбиљније биљне производње, неопходно је урадити анализу земљишта и тачно утврдити која биљна хранива и у којој мери додати. Ово је потребно и због тога што се може догодити да ако неког елемента има превише, он блокира усвајање једног или више других елемената. Најпознатији случај је код алкалних земљишта, где превелика количина калцијума блокира узимање многих елемената, почевши од гвожђа (на лишћу се уочава као хлороза) па надаље. Исто је и са осталим микроелементима. То се може превазићи фолијарним прихрањивањем.

С. Берић

----------------------------------------------------

Живинско ђубриво

Живинско ђубриво се често препоручује за допунску исхрану у току вегетације, будући да садржи доста азота а и фосфора. Препоручује се 30-50 грама по метру квадратном, у концентрацији 10-15 одсто. То значи да се килограм живинског ђубрива отопи у 10-15 литара воде, размути и сачека да се слегне, па онда залије у бразде, направљене 10-15 центиметара од биљака, на дубину 10-12 центиметара, које се потом затварају. Најчешће се користи за прихрањивање паприке и парадајза, недељу дана после садње, и у време цветања или за негу цвећа.