Србија неће у изолацију

ИНТЕРВЈУ
Борис Тадић, председник Србије

Са председником Србије Борисом Тадићем разговарали смо у среду, пола сата пре него што ће председник Скупштине Србије Оливер Дулић расписати председничке изборе. На питање новинара "Политике" због чега су грађани Србије прво из Брисела чули када ће бити избори (прво је вицепремијер Божидар Ђелић тамо рекао да ће избори бити 20. јануара, а потом је то поновио и шеф дипломатије Луксембурга), актуелни председник, али и будући председнички кандидат подсетио је да се тај датум у српској јавности помињао и пре тога.

Али нико то званично у Србији није рекао него се прво чуло из Брисела. Одакле се сада чује и да ће ЕУ сачекати са одлуком о Косову до 3. фебруара, када би у Србији могао да буде одржан други круг председничких избора. Да ли такве најаве схватате као неки пријатељски сигнал из ЕУ или као покушај дискредитације пред изборе, који вам представља терет?

Председник Скупштине једини је званични орган када је тема избора у питању, а те најаве свакако не иду мени у корист.

А зашто то онда?

Зато што међународни политичари нису свесни унутрашњих политичких прилика и могућности злоупотребе њихових изјава. Они се баве својим стварима.

Да ли сте као учесник 5. октобра, демократа и проевропски настројен државник, разочарани због тога што Европа данас промовише као вредност оно што представљају Хашим Тачи и Агим Чеку?

Немам права на лична осећања. Нити су моја осећања важна. Европа брани своје интересе, али она у овој ствари није јединствена по питању Косова. И не изјашњава се ЕУ о појединцима. Са неким европским политичарима имам оштру размену мишљења. Оним политичарима који заговарају независност Косова, отворено кажем да не прихватам, нити ћу прихватити независност Косова. И они мени отворено кажу свој став и ту нема никакве лажи ни преваре. Али кад тај проблем разрешавамо на демократски и један принципијелан начин, онда је то у реду. Битно је да се не производе нове жртве, нова насиља. Само тако ми можемо бранити свој интерес.

Али начин је битан, шта ако се све реши на миран начин, али уз кршење међународног права?

Међународно право је последица односа снага, оно нажалост није Свето писмо. И међународно право се мења, као што се мења и људско друштво. То што се ми позивамо на међународно право, то је наша највећа, најзначајнија аргументација, али не значи да је то довољна аргументација. Не би било први пут да се крши међународно право у новијој историји човечанства. Ако би, не дај боже Косово постало независно, то није само нарушавање нашег територијалног интегритета, већ се успоставља један нови међународни правни принцип. У тим изузетно тешким околностима, ми војујемо нашу битку. Без употребе оружја, употребом свих правних, политичких и дипломатских средстава. Мислим да ниједног тренутка ми, као преговарачи о статусу Косова, нисмо направили ниједан уступак који би вређао дигнитет наших грађана, остали смо принципијелни и учинили смо све, то је потпуно очигледно, да направимо компромисно решење. Мислим да због тога грађани макар могу да буду мирни, ако не могу да буду срећни.

Ви се чврсто залажете за Србију у ЕУ. Како ћете грађанима објаснити да се залажемо да уђемо у савез држава, где је већина за то да нам се одузме део територије?

Наравно да је тешко да се објасни грађанима како ћемо у ЕУ у тренутку када многе земље ЕУ подржавају независност Косова или су спремне да прихвате независност Косова. Али подсећам, у Европи има и земаља које се противе косовској независности. У сваком случају, нећемо доносити одлуке које су противне интересима грађана. Пут према ЕУ кудикамо је боље решење него друга опција. Једина друга политичка опција је изолација земље.

Када смо већ код тога, шта значи недавна изјава Војислава Коштунице која отприлике гласи да Европа мора да прихвати целу Србију, а не Србију без Косова?

И ја се залажем за такав принцип.

То се данас чита и као: Нећемо у ЕУ ако нам одузму Косово. Да ли то тако треба читати?

Мислим да то тако не треба читати.

Како Ви то читате?

Врло једноставно. Када би неко стварно заступао идеју да Србија не треба да иде у ЕУ у било ком расплету догађаја о Косову, то ме подсећа на ону народну пошалицу: "Наљутио се поп на село, попео на брдо и урадио шта је урадио". Ако неко мисли да је то национални интерес, онда ја сматрам да је он јако неодговоран човек. Они који данас кажу да Србија, зависно од тога како ће се појединачне чланице ЕУ односити према КиМ, треба или не треба да иде у ЕУ и који предлажу да Србија у случају неповољног решења не треба да уђе у ЕУ, они замењују тезу. Такви, штитећи себе и своје емоције у ствари раде дубоко против животних интереса сваког човека који у овој земљи живи и траже да Србија иде у изолацију и економско пропадање. У ствари, када би се најнеповољнија опција десила, када би Косово постало независно и када би оно постало чланица ЕУ, а да за то време ми поново будемо изоловани, управо на тај начин дефинитивно бисмо били удаљени од наших светиња, од нашег идентитета, од Грачанице и од Дечана, од Пећке патријаршије и од наших корена. Извините, где је ту логика? Ја, дакле, нећу прихватити никакву независност Косова и никада тако нешто нећу потписати, не само због тога што је то моја уставна обавеза, већ због тога што је то моје најдубље уверење. Такво решење је противно интересима и Србије и самих Албанаца на Косову. Такво решење не иде у корист стабилности читавог региона. Али нећу дозволити ни да било ко својом неодговорношћу доводи у питање будућност ове и свих будућих генерација. Дакле, желим да будем потпуно јасан. Србија никада неће прихватити независност Косова, и као што се борила ове две године, мирно и демократски, наставиће и даље тај посао да ради, упорно и доследно. Ма колико времена буде потребно.

Хајде да још мало појаснимо. Да ли сте и Ви премијерову изјаву да нема компензације за Косово протумачили тако да нема ни уласка у ЕУ ако нам Косово одузму?

Нема никакве потребе да тумачим било чије изјаве. Ако имате потребу за тумачењем, онда морате да питате премијера.

Имаћемо ситуацију у једном тренутку да ако неке земље ЕУ унилатерално признају независност Косова, ми ћемо морати да предузмемо неке мере према тим државама, а истовремено ћемо у Бриселу са њима водити разговор о уласку у ЕУ.

Слажем се, имамо тај проблем, али није он једини. Биће земаља у УН, као што их има данас, које се залажу за независност Косова. А ми не размишљамо о изласку из Уједињених нација. Ако ми неко каже да ми треба да изађемо из УН, и да учинимо Србију изолованом земљом, ја ту никакве политичке мудрости и никаквог политичког плана нити рационалности  не видим. И могу да кажем одмах, таква политика била би штетна према интересима ове државе, према интересима сваког појединачног грађанина у нашој земљи.

Када сте споменули УН, можете ли мало да појасните Вашу иницијативу да се пред Међународним судом правде отвори питање Косова?

Врло је важно да разјасним ту своју иницијативу. Идеја је да Србија као чланица УН покрене иницијативу, или преко такозване спонзор-државе, чланице СБ УН, да Савет безбедности захтева правно тумачење одлуке о независности Косова од Међународног суда правде у Хагу. Ако би СБ покренуо такву иницијативу на основу овог нашег захтева, онда је велика вероватноћа да би Међународни суд правде у складу са принципима међународног права изнео консултативни став да би независност Косова била у несагласности са међународним правом. То би била идеална последица овакве иницијативе. Наша је обавеза да постављамо препреке свима који желе независност за КиМ. Али, једна од мера, једна од користи за нашу позицију одбране суверенитета Србије јесте и да се на чистац истерају земље које не желе да се прибави мишљење највеће, кровне међународне правне институције поводом будућег статуса Косова.

Једно од спорних питања појавило се прошле недеље, а то је питање средстава која су дозвољена за одбрану територијалног интегритета. Саветник премијера Александар Симић рекао је да је и рат једно од правних средстава, док Ви и министар одбране тврдите да не долази у обзир да се Војска Србије шаље на Косово...

Није мој посао да учествујем у јавној дебати. То могу да раде људи који немају никакву политичку одговорност, који нису изабрани, и који немају обавезу да штите интересе грађана који су их изабрали. Видим да такви појединци олако користе реч рат. Употреба рата на тему КиМ већ је једном пробана и веома је болно, више него болно искуство, које смо сви заједно пре осам година претрпели. Јасно је за сваког ко мисли искрено и одговорно да употреба рата, као што је био онај 1999. године, дефинитивно удаљава Косово од Србије. Може ли ико да ми каже да је Косово након рата 1999. године ближе Србији него што је било пре рата? Тадашњи председник Србије, односно Југославије Слободан Милошевић био је последњи политичар у историји нашег народа који је имао више од 400.000 лојалних грађана Србије који су живели на КиМ. Ми који данас обављамо посао на највишим државним позицијама се суочавамо са чињеницом да је само 100.000 до 120.000 грађана лојално држави Србији на КиМ.

Нисмо мислили да ли је рат добар као средство вођења политике него да ли уопште треба да се изјашњавамо о томе која су средства дозвољена за одбрану територијалног интегритета.

Управо долазимо до тога. Ако неко мисли да је у модерној политици, са овом технологијом наоружања, могуће постављати прикривене претње, а не трпети консеквенце, веома се вара. Значи, када год имате прикривену претњу, ви сте у ствари зазвецкали оружјем. А то је не само некорисно, већ и опасно. Нажалост, Албанци су из 1999. године изашли са сасвим другом међународном политичком позицијом у односу на Србе. То је последица политике штетне по интересе српског народа и Србије деведесетих година. И када разговарам са Ветоном Суроијем на последњим преговорима у Бадену, кажем: Био бих срећнији да водим преговоре са вашом страном да је данас 1996, 1997. или 1998. година, било би ми неупоредиво лакше. А онда ми опонент са друге стране каже: Па Србија нам је много помогла да ми ојачамо нашу позицију! Ето то су последице погрешне политике деведесетих.

А о чему сте разговарали с Хашимом Тачијем на вечери у Бадену, приликом последње рунде преговора.

Са Тачијем нисам ништа причао, само сам рекао: Добар дан.

Да ли се приметило, да ли је неко прокоментарисао што премијер није дошао на исту вечеру.