По угледу на Европу

У Србији ове јесени стартује деветолетка, а предшколско образовање постаје обавезно за све малишане узраста између пет и по и шест и по година. Тако ће овогодишњи петогодишњаци заправо бити прва генерација предшколаца која ће морати да "гули школске клупе". Неки ће обавезни припремни предшколски програм похађати у вртићима, док ће други ту наставу пратити у основним школама.

Просветне власти су се одлучиле на ову комбинацију, јер генерација од око 80 хиљада предшколаца не може комплетно да се смести ни у обданишта, ни у осмолетке. Програм по коме ће учити предшколци још, додуше, није прошао Национални просветни савет, иако је школска година почела. То, међутим, не би требало да представља већи проблем, јер предшколци на часове морају да иду само шест месеци, па могу на наставу да пођу и касније, у октобру, новембру.

Часове ће им држати васпитачи, осим у малим, "патуљастим" школама, у забитим српским селима, с мало ђака које ће заједно, у истој учионици, учити учитељ.

Описно оцењивање

На овај начин је у Србији заправо продужено обавезно образовање на девет година и састоји се, дакле, од предшколског, припремног образовања и осмогодишње основне школе. Тако ће од сада и у Србији деца похађати деветолетку. По првобитној варијанти та деветолетка је требало да настане тако што би се основна школа продужила за годину дана. Али после одласка Гаша Кнежевића с функције министра просвете Србије одустало се од те идеје. Нова просветна власт није била задовољна реформом коју су осмислили њихови претходници. И долази до реформе реформе. Циљеви и једне и друге могу се заправо свести на растерећење ђака и стварање креативне школе у којој ученик не би бубао, већ би учио с разумевањем и стицао практична знања и умења.

Да је таква промена потребна и да се на том подручју готово ништа није променило деценијама уназад може се закључити и из бележница школских надзорника. Тако у писанијама др Воје Младеновића из школске 1926/27. године стоји: "На настави српског деца читају певајући и замуцкујући. Мере знају напамет, али нико не зна да израчуна површину пода у учионици. Знају датуме Косовског боја и смрт Краљевића Марка, а не знају кад их питаш да ли је Краљевић Марко био жив у време боја на Косову".

Управо у томе се сада разликују наше школе од школа у земљама Европске уније.. Зато је после 5. октобра 2000. у Србији одлучено да се и у овом подручју уведу стандарди који важе у најразвијенијим европским земљама.

За последњих пет година умногоме изменио наш школски систем. У школе је уведено описно оцењивање. Тако ђаци-прваци више немају бројчане оцене. Сви остали ученици и даље добијају оцене од један до пет, с тим што се и они из појединих предмета оцењују само описно. У нижим разредима осмолетке учи се кроз игру, а старији основци, као и средњошколци имају све чешће прилику да на часу дискутују о темама из школског градива, али и оним најактуелнијим.

У том правцу су промењени и уџбеници, и садржински и графички. Укинут је монопол једне издавачке куће. Сада више издавача ради и штампа уџбенике за ученике нижих разреда основне школе. Постепено ће овај плурализам да се прошири, па ће уџбенике за све ученике, и основце и средњошколце, да ради више издавачких кућа.

У школе је враћена веронаука. Предају је вероучитељи. Поред обавезних, редовних предмета већ четири године ђаци уче и изборне предмете. Међу тим предметима су и веронаука и грађанско васпитање, с тим што су ђаци обавезни да уче један од та два. Други изборни предмет може да буде екологија, "руке у тесту", додатни часови страног језика, математике...

Сви основци и гимназијалци сада у школама уче два страна језика, с тим што се у основним школама један страни језик учи од првог разреда, а други од петог. До пре неколико година двојезична настава организована је само за националне мањине. Сада се обнавља стара традиција, па се тај вид наставе користи и за учење светских језика у појединим школама.

У школама је поново почела пажња да се поклања физичкој активност и правилном развоју деце. Три часа фискултуре седмично су обавезна. Ради безбедности деце, основне школе које се налазе на ризичним подручјима добиле су и школског полицајца.

Лакши пријемни

Промењен је и начин уписа у средњу школу. Квалификациони испити се полажу у матичним основним школама. Праг знања је чак веома низак. Неопходно је да на сваком од поменута два теста кандидат освоји по поен, па да се сматра да је положио пријемни испит. По добијању резултата са квалификационих испита, ђаци попуњавају листу у коју наводе до 20 школа и профила које би волели да упишу. Рачунар одређује школу у коју ће ученик бити уписан, на основу његових жеља, успеха из школе и постигнутих резултата на пријемном. За освајање клупа у трогодишњим стручним школама и даље се не полажу квалификациони испити.

У многим стручним школама отворени су нови смерови за занимања за која се донедавно код нас нису школовали ђаци, као што су финансијски и пословни администратор, физиотерапеут, масер, монтер суве градње, ренџер... Уведена је и стручна матура.

Родитељима и представницима локалне самоуправе омогућено је много више да учествују у животу и раду школе. Деветочлани школски одбор који се састоји од подједнаког броја наставника, родитеља и представника локалне заједнице бира директора. Власт министра просвете је, бар према прописима, знатно ограничена постојањем Националног просветног савета чије чланове именује Скупштина. То је највиши стручни орган у земљи.

Омогућено је и приватно школство у Србији. За сада има двадесетак приватних школа, највише гимназија, па потом економских и медицинских школа. Школарине су високе. У некима од њих премашују десет хиљада евра годишње. Све приватне школе раде по програмима Министарства просвете, а као своје предности наводе мали број ђака, индивидуални рад са сваким учеником и насмешеног професора.