Po ugledu na Evropu

U Srbiji ove jeseni startuje devetoletka, a predškolsko obrazovanje postaje obavezno za sve mališane uzrasta između pet i po i šest i po godina. Tako će ovogodišnji petogodišnjaci zapravo biti prva generacija predškolaca koja će morati da "guli školske klupe". Neki će obavezni pripremni predškolski program pohađati u vrtićima, dok će drugi tu nastavu pratiti u osnovnim školama.

Prosvetne vlasti su se odlučile na ovu kombinaciju, jer generacija od oko 80 hiljada predškolaca ne može kompletno da se smesti ni u obdaništa, ni u osmoletke. Program po kome će učiti predškolci još, doduše, nije prošao Nacionalni prosvetni savet, iako je školska godina počela. To, međutim, ne bi trebalo da predstavlja veći problem, jer predškolci na časove moraju da idu samo šest meseci, pa mogu na nastavu da pođu i kasnije, u oktobru, novembru.

Časove će im držati vaspitači, osim u malim, "patuljastim" školama, u zabitim srpskim selima, s malo đaka koje će zajedno, u istoj učionici, učiti učitelj.

Opisno ocenjivanje

Na ovaj način je u Srbiji zapravo produženo obavezno obrazovanje na devet godina i sastoji se, dakle, od predškolskog, pripremnog obrazovanja i osmogodišnje osnovne škole. Tako će od sada i u Srbiji deca pohađati devetoletku. Po prvobitnoj varijanti ta devetoletka je trebalo da nastane tako što bi se osnovna škola produžila za godinu dana. Ali posle odlaska Gaša Kneževića s funkcije ministra prosvete Srbije odustalo se od te ideje. Nova prosvetna vlast nije bila zadovoljna reformom koju su osmislili njihovi prethodnici. I dolazi do reforme reforme. Ciljevi i jedne i druge mogu se zapravo svesti na rasterećenje đaka i stvaranje kreativne škole u kojoj učenik ne bi bubao, već bi učio s razumevanjem i sticao praktična znanja i umenja.

Da je takva promena potrebna i da se na tom području gotovo ništa nije promenilo decenijama unazad može se zaključiti i iz beležnica školskih nadzornika. Tako u pisanijama dr Voje Mladenovića iz školske 1926/27. godine stoji: "Na nastavi srpskog deca čitaju pevajući i zamuckujući. Mere znaju napamet, ali niko ne zna da izračuna površinu poda u učionici. Znaju datume Kosovskog boja i smrt Kraljevića Marka, a ne znaju kad ih pitaš da li je Kraljević Marko bio živ u vreme boja na Kosovu".

Upravo u tome se sada razlikuju naše škole od škola u zemljama Evropske unije.. Zato je posle 5. oktobra 2000. u Srbiji odlučeno da se i u ovom području uvedu standardi koji važe u najrazvijenijim evropskim zemljama.

Za poslednjih pet godina umnogome izmenio naš školski sistem. U škole je uvedeno opisno ocenjivanje. Tako đaci-prvaci više nemaju brojčane ocene. Svi ostali učenici i dalje dobijaju ocene od jedan do pet, s tim što se i oni iz pojedinih predmeta ocenjuju samo opisno. U nižim razredima osmoletke uči se kroz igru, a stariji osnovci, kao i srednjoškolci imaju sve češće priliku da na času diskutuju o temama iz školskog gradiva, ali i onim najaktuelnijim.

U tom pravcu su promenjeni i udžbenici, i sadržinski i grafički. Ukinut je monopol jedne izdavačke kuće. Sada više izdavača radi i štampa udžbenike za učenike nižih razreda osnovne škole. Postepeno će ovaj pluralizam da se proširi, pa će udžbenike za sve učenike, i osnovce i srednjoškolce, da radi više izdavačkih kuća.

U škole je vraćena veronauka. Predaju je veroučitelji. Pored obaveznih, redovnih predmeta već četiri godine đaci uče i izborne predmete. Među tim predmetima su i veronauka i građansko vaspitanje, s tim što su đaci obavezni da uče jedan od ta dva. Drugi izborni predmet može da bude ekologija, "ruke u testu", dodatni časovi stranog jezika, matematike...

Svi osnovci i gimnazijalci sada u školama uče dva strana jezika, s tim što se u osnovnim školama jedan strani jezik uči od prvog razreda, a drugi od petog. Do pre nekoliko godina dvojezična nastava organizovana je samo za nacionalne manjine. Sada se obnavlja stara tradicija, pa se taj vid nastave koristi i za učenje svetskih jezika u pojedinim školama.

U školama je ponovo počela pažnja da se poklanja fizičkoj aktivnost i pravilnom razvoju dece. Tri časa fiskulture sedmično su obavezna. Radi bezbednosti dece, osnovne škole koje se nalaze na rizičnim područjima dobile su i školskog policajca.

Lakši prijemni

Promenjen je i način upisa u srednju školu. Kvalifikacioni ispiti se polažu u matičnim osnovnim školama. Prag znanja je čak veoma nizak. Neophodno je da na svakom od pomenuta dva testa kandidat osvoji po poen, pa da se smatra da je položio prijemni ispit. Po dobijanju rezultata sa kvalifikacionih ispita, đaci popunjavaju listu u koju navode do 20 škola i profila koje bi voleli da upišu. Računar određuje školu u koju će učenik biti upisan, na osnovu njegovih želja, uspeha iz škole i postignutih rezultata na prijemnom. Za osvajanje klupa u trogodišnjim stručnim školama i dalje se ne polažu kvalifikacioni ispiti.

U mnogim stručnim školama otvoreni su novi smerovi za zanimanja za koja se donedavno kod nas nisu školovali đaci, kao što su finansijski i poslovni administrator, fizioterapeut, maser, monter suve gradnje, rendžer... Uvedena je i stručna matura.

Roditeljima i predstavnicima lokalne samouprave omogućeno je mnogo više da učestvuju u životu i radu škole. Devetočlani školski odbor koji se sastoji od podjednakog broja nastavnika, roditelja i predstavnika lokalne zajednice bira direktora. Vlast ministra prosvete je, bar prema propisima, znatno ograničena postojanjem Nacionalnog prosvetnog saveta čije članove imenuje Skupština. To je najviši stručni organ u zemlji.

Omogućeno je i privatno školstvo u Srbiji. Za sada ima dvadesetak privatnih škola, najviše gimnazija, pa potom ekonomskih i medicinskih škola. Školarine su visoke. U nekima od njih premašuju deset hiljada evra godišnje. Sve privatne škole rade po programima Ministarstva prosvete, a kao svoje prednosti navode mali broj đaka, individualni rad sa svakim učenikom i nasmešenog profesora.