Поглед на град из птичје перспективе

О небу изнад Београда Иво Андрић је записао да је оно „пространо и високо, променљиво, а увек лепо”. Да је тако, гости престонице могу да се увере гледајући кроз телескопе опсерваторије на Калемегдану. како главни град изгледа када се ствари мало „обрну” и осмотри се из ваздуха, сведоче они који су летели у балону. Онај ко дође у Београд, поред садржаја који се подразумевају у туристичкој понуди, може да искуси и неке несвакидашње начине разбибриге.

Београдска тврђава која је вековима понос становника престонице, у своје пролазе као магнет мами све оне који би да, бар на тренутак, осете дух прохујалих времена. Старе зидине као да привлаче младе људе престонице. Омиљено састајалиште омладине, поготово у врелим летњим ноћима, не оставља равнодушним ни оне који у Београд дођу са стране. Да би боравак на тврђави био занимљивији, она често постаје изложбени простор и место за несвакидашње манифестације, а донедавно је била домаћин „Бир феста”. Витешки мегдан, и још на тврђави, који се одржава сваке године, необичан је догађај у центру модерног града. Одмеравање снага у средњовековним вештинама војевања, уз то, представља и мамац за туристе.

Популарни „калиш” је на врху листе места која туристи обилазе, али то, изгледа, није довољан разлог да цео, попут великих светских паркова, буде обележен путоказима. На тврђави постоји свега десет инфо-табли, па они који не познају терен тешко могу да нађу прави пут...

Панорамски поглед на град омогућава лет у балону. Он небом не плови брзо као авион, па оставља довољно времена за уживање у разгледању.

„Пошто лет кошта око 100 евра, неко време сам прикупљала новац, па се онда винула у висине. Осећај је прелеп, што се не може рећи за град посматран са висине. Виде се сва она заједничка дворишта и трошне уџерице у самом центру града, које су неприметне у шетњи главним улицама”, оставила је коментар на једном Интернет-форуму, извесна Милица, уз опаску да поглед на реке и паркове одмара и очи и душу.

Они који од балона „леба једу” сматрају да немају довољно могућности за рекламирање, па тако Саша Добросављевић, пилот у „Беобалону”, каже да туристи дођу једино када случајно набасају на њих.

– Немамо могућност да се оглашавамо у хотелима, па нам као једина могућност остаје Интернет или чекање да неко наиђе на нас. Капацитет корпе је пет путника и пилот, а цена вожње за једну особу је 8.500 динара. Групна карта кошта 6.800 динара по путнику – рекао је Добросављевић.

Београд је, из другачије перспективе, осим из балона могуће упознати и са река. Крстарење уз ручак, вечеру и музику организује неколико бродских превозника, а цене, у зависности од аранжмана, варирају од 15 до 40 евра. Нарочито су популарна ноћна крстарења, која пружају незабораван поглед на град.

Лето у Београду тешко се да замислити без Аде Циганлије, која осим купалишта нуди и забаву. Адреналински зависници не пропуштају „банџи џамп”, скокове са 55 метара, а популарне су и вратоломије у „Авантура парку”. Разбибриге на „београдском мору” има на претек, а неки се могу сврстати у монденске. Посетилац из иностранства који је навикао да се рекреира играјући голф, неће морати да се одрекне омиљене навике ни по доласку у наш главни град. У понуди су и скијање на води, вожња скутера, а физичка спремност се може проверити и верањем уз вештачку стену.

Минулог викенда на Ади је одржана и манифестација „Дан лименке” која промовише могућности за рециклажу ове амбалаже. Тимови компанија које пиће пакују у лименке одмерили су снаге у дисциплинама попут „рециклиране игре”, „брзо отвори”, „мрачне арене” и „сачувај штафету”.

На популарном излетишту од недавно постоји и парк за венчања, намењен паровима који желе да се венчају у нешто опуштенијем амбијенту. И за оне који су спремни да оду још који корак даље, наша престоница има отворене могућности. венчање на несвакидашњим местима, попут грађевинског крана, цепелина, Зоолошког врта није реткост... Матичари памте и жеље парова да се на вечну љубав закуну управо на местима на којима су се упознали, па је судбоносно „да” изговорено поред клупе у парку, калемегданској Опсерваторији, али и под водом.

Садржаји који „искачу” из оквира уобичајеног могу и те како да допринесу понуди главног града, што се у крајњој линији одражава на приходу. Економиста Милан Бараћ, који проучава тржиште, тврди да „необавезни” туризам у развијенијим земљама није занемарљива категорија.

– Разгледнице, обиласци знаменитости и пробање локалне хране су програми које нуди сваки туристички центар без изузетка. То је, наравно, основа свега, али уколико домаћини гостима могу да понуде и нешто иоле несвакидашње то може само да допринесе и привуче људе другачијег укуса – казао је Бараћ и навео такозване „карневалске” градове попут Венеције и Рио де Жанеира који су успели да „одскоче” и постану препознатљиви захваљујући уличним фестивалима.

-----------------------------------------------------------

Престоница у сликама

Туристичка организација Београда за ову сезону припремила је 21 програм разгледања престонице. Тура по старом Земуну у трајању од сат и по, организује се сваке суботе у 18 сати, на српском и енглеском језику, а кошта 200 динара. Истим даном у 11 сати почиње туристички обилазак београдске вароши и тврђаве, а шетња траје два сата.

Осим ових, ТОБ може да се похвали са још 19 туристичких програма. Наводе разгледање Београда обичним аутобусима и оним са отвореним кровом, као и обилазак краљевских дворова на Дедињу. Од ванредних излета ван града у понуди су посета археолошком налазишту Винча, „Винска тура” у Сремске Карловце, „Етно-еко излет” у Пећинце и посета Виминацијуму.

Драган Вукотић