Спречавање компликација у трудноћи

Око 20 одсто свих трудноћа спада у ризичне, јер код будућих мама код којих се јављају одређене компликације постоји могућност да услед погоршавања здравственог стања угрозе свој и живот бебе. Потенцијалну опасност за крајњи исход трудноће могу да представљају неки подаци о здравственом стању маме пре зачећа, односно да ли је раније имала побачаје или превремене порођаје, да ли болује од хроничног обољења бубрега и шећерне болести, као и да ли је имала проблема са хроничним гинеколошким и мокраћним инфекцијама. Под „лупом“ су и оне труднице које су старије од 35 година, али и оне које су затруднеле уз помоћ вантелесне оплодње.

– Најчешће се у пракси срећемо са тим да трудница има проблема са повишеним крвним притиском и такозваним гестацијским дијабетесом, који изазива велики пораст тежине. Дешава се и да проблеми настају због ниско усађене постељице – истакла је др Мима Фазлагић, гинеколог.

Испитивања показују да болести у трудноћи које носе ризик по здравље маме и бебе јесу и анемија, односно малокрвност, поремећаји у развоју плода, али и ако је трудница имала операције на материци, депресију после порођаја, више од шест зачећа, новорођенче са аномалијама. Под посебним надзором морају да буду оне труднице које болују од болести срца, плућа, крви, гастро-интестиналних обољења, оштећења јетре, неуролошко-психијатријских проблема, тегоба због поремећаја рада штитне жлезде, деформација коштаног-зглобног система.

– Највећи проблем је претећи привремени порођај, а ту су и хронична обољења која отежавају трудноћу. На основу анализа мајкама са ризичним и компликованим трудноћама одређује се терапија лековима, некад мировање. Уколико је потребно, у лечење укључујемо и лекара интернисту, кад треба и психолога – нагласио је др Неђо Чутура, из Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт“.

Лекари објашњавају да будуће маме, осим разноврсне здраве хране и витамина, морају да уносе у довољној количини и воду. Потребе за овом драгоценом течношћу повећане су у трудноћи, па се саветује испијање осам до 10 чаша воде дневно. Последице недовољног уноса воде у трудноћи могу да доведу до смањења количине плодове воде, стварање камена у бубрегу,
инфекције мокраћних путева са могућим штетним последицама по бебу, као и појачане опстипације, што погодује настанку хемороида.
Ипак, и поред свих упозорења, лекари објашњавају да је свака трудноћа јединствена, да се никад не зна како ће се развијати и да је зато потребно редовно консултовати гинеколога. Према Националном водичу добре праксе за контролу трудноће за гинекологе у примарној здравственој заштити, издатом 2006. године, у време трудноће, сем првог прегледа током којег лекар утврђује „друго стање“, потребна су још четири контролна прегледа – у 16, 24, 28. и 32. недељи, као и четири прегледа ултразвуком. Такође, неопходне су и лабораторијске контроле. На сву срећу, додају наши саговорници, у нашој земљи је много више трудноћа ниског ризика, где уз вођење здравог начина живота и савета лекара трудница доноси на свет – здраву бебу.

-----------------------------------------------------------

Очеви „набацују“ килограме

Како објашњава др Мима Фазлагић, идеално је да будућа мама у трудноћи добије највише осам до 12 килограма. Она наглашава да је застарео савет да трудница треба да „једе за двоје“, јер вишак килограма може само да доведе до одређених компликација. Међутим, једно истраживање у Великој Британији показало је да на килажи у трудноћи не добијају само маме, већ да се и тате у року од девет месеци просечно угоје око 6,35 килограма.
Петина мушкараца од пет хиљада испитаника у студији коју је организовала организација „Onepoll“ објаснила је како је за време трудноће својих супруга добијала веће оброке, а 40 одсто њих нагласило је како им је у том периоду била доступна већа количина малих оброка попут чоколада или колача. Неки су се и солидарисали са женама, па је тако 25 одсто испитаника рекло и да су сами конзумирали више хране како њихове партнерке не би патиле због повећања своје телесне масе, док је само трећина заједно с партнеркама отишла на дијету после рођења бебе.

Данијела Давидов-Кесар