Најављено, а шокантно

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јуна – Није крио да мрзи Јевреје и црнце, па је тврдио и да су Јевреји „довели” црнца на чело Беле куће. Отворено је проповедао примену насиља у име одбране „чисте крви белаца”. Исказао се и као непосредни противник поретка, још поодавно, када је претећи оружјем бануо у Министарство финансија и због тога одлежао више од четири године у затвору.

Ипак је баш он, 88-годишњи Џејмс фон Бран, „згрануо” сународнике, па и органе реда, кад је прошле среде најављену спремност за беспоштедне обрачуне остварио убиством. Починио га је уз висок степен симболике сопствених му дубоких предрасуда и нетрпељивости: хицем из пушке усмртио је безбедњака, црнца, у вашингтонском Музеју холокауста, неколико блокова од Беле куће.

„Невероватан” догађај

Овакав злочин нико није могао да очекује иако смо искусили свакојаке деликте, каже познаник, трагајући за разлозима шокираности јавности „егзекуцијом”, коју јој је Фон Бран дуго наговештавао. Догађај је „невероватан”, објашњавају хроничари, зато што се одиграо на месту сакупљених сведочанства о ужасним последицама верске и расне искључивости – нацистичког погрома Јевреја, као и многих других, у време Другог светског рата. У меморијалу који приказом ужаса позива на толерантније односе.

Али, као да се није веровало ни недавном рапорту Министарства домовинске безбедности да се Америком шире мрзитељске групе и десничарски екстремизам,као ни претходним сличним извештајима специјализованих организација.

Марк Поток – шеф најактивнијег овдашњег центра за праћење немилог разврставања по расноји етничкој припадности –прецизира да су његови сарадници досад регистровали 926 група у „покрету мржње”, у коме је већ четири деценије и починилац злочина у Музеју холокауста. Си-Ен-Ену је додао да је евиденцију чланства тих група тешко направити, али да процењује да је у редовима неонациста, Кју-клукс-клана, скинхедса и њима сличних – између 100.000 и 200.000 (од 305 милиона) Американаца.

Већина екстремиста, срећом, не убија – утешно је поручио Поток. Ипак, њихов број расте, а тиме и вероватноћа појаве неког новог Фон Брана.

Стручњаци сматрају да повећаној регрутацији мрзитеља доприносе и нагле друштвене промене. Неприпремљени на њих, кривце најлакше налазе у другима.

Једни, тако, не могу да се помире са чињеницом да државу сада води црнац (мелез) Барак Обама па „устају у одбрану угрожене белачке цивилизације”. Други за финансијску кризу оптужују „јеврејске шпекуланте”. Трећима се чини да су посао изгубили због прилива јевтине радне снаге из Латинске Америке. Четврти у новом владајућем курсу наслућују „утицај комуниста коме се треба супротставити”. Пети су против власти, каква год да је…

Овако или онако, тек Фон Бранов злочин је већ треће убиство, у само 12 дана, са политизованим мотивима. Најпре је у Канзасу усмрћен лекар специјализован за побачаје (који су овде повод за оштре дуеле између либерала и конзервативаца) у касној трудноћи, а потом војник у Арканзасу кога је нападач (новопечени муслиман) устрелио „у знак одмазде за америчке војне интервенције на Блиском истоку”.

Случај из Музеја холокауста је изазвао, чини се, понајвише стрепњи и чуђења. Да ли је то био само чин поремећеног појединца или знак наступања општије, опасности? Шта је човека, при крају девете деценије живота, нагнало да убије недужног? Није ли то био акт нове врсте нападачасамоубице, пошто је морао да рачуна да ће и њега стићи метак (други безбедњак музеја је брзо реаговао и тешко га ранио)? Можда се осетио – како слути његова бивша супруга –обезнађеним као филмски лик у тумачењу Џона Вејна, који суочен с неизлечивом болешћу почиње да упуцава друге?

Постојана мешавина

–Засад само знамо шта се догодило, а задатак нам је да одгонетнемо зашто се догодило – каже Џозеф Персикини, помоћник шефа вашингтонског огранка Федералног истражног бироа (ФБИ). Али већ су се појавиле различите квалификације, бележи АП: надлежни су саопштили да случај „не изгледа повезан с тероризмом”, док га поједини експерти виде као пример „домаћег тероризма”.

Шта ће за свој поступак рећи Фон Бран, сазнаће се ако га лекари извуку из критичног стања у коме је због задобијене прострелне ране. Није искључено да себе представи као „мученика на бранику чисте беле расе”. Могућно је да упути додатни изазов „инсектима”, како је називао масу „непотребних”. А можда и да парафразира и једног од вођа огранка расистичког Кју-клукс-клана, који је „Њузвику” цинично изјавио: „Људи се нас плаше зато што смо нормални”.

међутим,не делују нормално управо такви као што је цитирани,који уображавају да Америка и свет, уз сву променљивост, могу да буду нешто друго а не оно што јесу – постојана мешавина раса и вера.

Момчило Пантелић