Срби по 1244, Албанци по Ахтисарију

После посете региону и разговора са шефом Унмика Ламбертом Занијером, амерички дипломата у УН Дејвид Харланд каже за „Политику” да су разговарали о томе како даље и да су релативно задовољни постигнутим. „Могло је бити много горе”, каже Харланд.

Ипак, из Приштине свакодневно стижу изјаве да косовски званичници неће да разговарају с представницима Унмика и да мисију УН сматрају непожељном. „Они заправо разговарају с нама. Међутим, њихово незадовољство потиче због тога што смо ми практично једини велики међународни актер на Косову који не потврђује експлицитно њихову независност”, каже Харланд и тврди да поред свих тих незадовољстава са обе стране у оквиру статусне неутралности има доста практичних питања о којима мора да се разговара на терену.

И српска страна тако мисли, међутим, да разговора нема.

Заправо, разговора има и то доста. Чак можемо рећи да је направљен неки скроман напредак у областима за које су обе стране највише заинтересоване.

Проблеми постоје у областима полиције, царине, слободе кретања, да ли су ту направљени неки помаци?

Постоје неки предлози о којима се тренутно расправља и у овим областима, али и о верском и културном наслеђу. Не бих желео да пренагласим значај тих договора и не мислим да ће то бити решено преко ноћи, међутим, можемо да кажемо да постоји извесно добра вољада се реше проблеми практичне природе.

Ко с ким разговара и зашто се о томе ништа не говори у јавности?

Ми заправо разговарамо са свима. О неким разговорима се више зна, о некима мање, али се појављује дух прагматизма. У том контексту навео бих коментар потпредседника САД Џозефа Бајдена који је рекао да се „слажемо да се не слажемо”, али да треба заузети практичан став у решавању питања. За нас је то веома битно јер на Косову постоје питања која не могу да буду разрешена потпуно у складу са жељама обеју страна. Једно од тих питања је север Косова и које ће право бити примењено тамо. То је питање од велике важности јер је сваком у интересу да се некакво право примењује.

Да ли се у комплекс питања која не могу да буду разрешена у складу са жељама обеју страна убраја и питање царине или посета државних званичника Косову?

Јесте, то су управо класични примери. Рецимо, Србија је што се тиче царине дуго времена имала став да је Косово јединствена царинска област. Међутим, од 17. фебруара прошле године Срби су на ова два прелаза решили да не сарађују с Приштином. Ето, то није проблем који може да се реши без компромиса са обе стране.

Постоји ли политичка воља да Унмик води те разговоре?

Наравно. У неким областима ће Еулекс преузети водећу улогу. Они су сада присутни у великом броју, оспособљени су за то и ми смо задовољни тим решењем.

Да ли сте задовољни начином на који Еулекс обавља своје дужности?

Ми смо веома задовољни што се Еулекс распоредио на читавом Косову и драго нам је да је то постигнуто уз сагласност и Београда и Приштине. Сматрамо да је будућност овог простора у ЕУ и стога нам је драго да смо одиграли врло значајну улогу како би се омогућио долазак Еулекса.

Уједињене нације имају и даље мандат, како видите даљу улогу Унмика?

Срби на Косову не прихватају приштинске власти, али прихватају УН и Резолуцију 1244, што значи да постоје области у којима могу да се траже решења када се за то донесе одлука у Приштини. При томе,Срби на Косову могу да заузму позитиван став и сарађују у контексту Резолуције 1244. За ово постоје примери, било да их спроводимо ми или неко други. Они можда нису савршени, али нам ипак показују како да се крећемо напред. Пример је суд у Митровици, који је направио дечије кораке ка нормализовању ситуације.

Да ли то значи да ће Унмик и даље представљати мост између Београда и Приштине?

То значи да ће Унмик чинити све што је у његовој могућности како би се омогућио нормалан живот и како би спровео свој мандат, што подразумева и активан дијалог у Приштини, у заједницама на Косову у којима живе мањине као и с Београдом. За многе од ових проблема се не може доћи до решења без Београда, а пример су управо царине. Царина постоји на обе стране линије и потребна је сарадња са обе стране.

Приштина баш и није отворена за договор.

Постоји воља да се пронађу опције за нормализацију. Ове јесени ће бити организовани избори на Косову и у предизборном периоду увек постоји тешкоћа да се покаже флексибилност пред изборним телом у погледу осетљивих питања. Међутим, и поред тога мора се рећи да је било позитивних гестова из Приштине. Чак се може рећи да има и таквих питања по којима су они били спремни на флексибилност али Београд за сада није, као у случају признавања диплома.

Очекујете ли да ће се после Бајденове посете нека питања покренути с мртве тачке?

Да почнемо са оним што је најзрелије: то би били судови. Приштина је показала флексибилност када је прихватила решење за суд у Митровици (северној), у коме учествују и правници из Приштине и где се не примењују ни закони по Ахтисаријевом плану нити они са осталог дела. Ту постоји простор за надоградњу. У северној Митровици влада ситуација да нико не може да буде кажњен ни за то што није платио паркинг, а камоли да се процесуирају неки тежи случајеви. Друга ствар би могла да буде царина, а трећа верско наслеђе. Мислим да постоји спремност код обеју страна да сарађују управо у оквирима онога о чему је говорио Бајден, о практичним решењима.

Како може да се ради на практичним решењима ако смо се „сложили да се не слажемо”?

Формула „слажемо се да се не слажемо” би могла да се примени у многим областима. Рецимо, косовски Албанци би могли да кажу да поступају по законодавству Приштине, а Срби на Косову би, у оним случајевима где је могућа сарадња између двеју заједница, могли да кажу да поступају по Резолуцији 1244. Значи ова формула „слажемо се да се не слажемо” отвара врата сарадњи.

То је онда подела. Ти закони не могу да се преклопе.

Није. Узмимо на пример царину. Можемо замислити као могуће решење оно по коме би обе заједнице – косовски Албанци и косовски Срби – примењивали исти тарифни систем, при чему би албански цариници рекли да примењују закон Косова онако како је он донет у Приштини, док би у исто време они који прикупљају царинске приходе на северу, ко год да је то, могли да кажу да то раде по Резолуцији 1244 и под управом специјалног представника генералног секретара УН. То нуди врло отворене и флексибилне могућности. Значи, таква формула не присиљава људе да сарађују, али им даје могућност да то чине, при чему не морају да исказују свој став у вези са статусом.

Значи да раде на истој ствари, само да је различито зову.

То је формула паралелног универзума

.-----------------------------------------------------------

Међународно право је слабо

Са становишта УН, сматрате ли да су хуманитарне интервенције у свету легалне и легитимне?

Оквир међународног права у свету је врло слаб. Постоји неколико принципа, као што су суверенитет и територијални интегритет држава, међутим, слаби су механизми за његово спровођење. Систем јесте слаб, али ипак се може рећи да је током претходних деценија захваљујући њему смањен број конфликата. Понекад дође до неке врсте колизије између овог система и потребе да се помогне људима који се нађу у хуманитарној катастрофи.

Мислите ли да је територијални интегритет Србије жртва једне такве хуманитарне интервенције?

Рекао бих да нисам баш стручњак за историју. Мислим да је веома добро што живимо у време када постоји мања могућност да се десе етничка чишћења и сукоби широких размера, као у бившој Југославији. Међутим, сада живимо с резултатима времена у којима је ситуација била другачија. Лоше ствари су се дешавале на Косову, дошло је до интервенције и ми сада морамо да се бавимо ситуацијом таква каква је.

Како гледате на то што ће Србија послати своју медицинску екипу у мировну мисију у Чад?

Србија је сада пуноправан и уважен члан светске заједнице и европских земаља. Током претходних годину-две Србија је нормализовала своју позицију у свету и ово је један од тих корака. Рекао бих да су чак и земље које признају Косово врло свесне да је ово једна нова Србија.

Биљана Митриновић