МИЛИВОЈЕ ЛУКИЋ

Једна од често спомињаних разлика између студирања у Србији и у иностранству је могућност бирања предмета. Често се наводи да студије у Србији, на начин на који су биле конципиране, нису омогућавале довољну флексибилност и прилагођавање личним интересовањима и даљим плановима појединачних студената. Једна од могућих добрих страна текуће реформе високог школства би могла да буде та да се студентима омогући већа слобода при избору предмета које ће пратити. Студенти би тако могли да одаберу део предмета у складу са својим ужим интересовањима или планираним избором професије, што би им омогућило бољу припремљеност за њихове будуће планове. Увид у неке уже области, у савремене дисциплине и научне изазове, би им можда помогао и при даљем избору занимања.

Широк спектар знања је користан, или потребан, у бављењу многим професијама, а из позиције студента је понекад тешко одредити који предмети имају тај општи карактер. Због тога се приликом прављења програма студија мора водити рачуна да се студентима омогући да студије прилагоде својим жељама и потребама, а да се ипак осигура да студенти остваре и одговарајући ниво познавања целокупне науке коју студирају.

На неким универзитетима у свету студентима се нуди могућност да се, у току школске године или преко лета, укључе у неки научноистраживачки пројекат. Наравно, улога студената у тим пројектима мора бити прилагођена њиховом слабијем предзнању и недостатку искуства, али често се могу наћи пројекти у којима студенти могу дати користан допринос. Истовремено, студентима ово пружа вредно искуство у учешћу у истраживачком раду. Онима од њих који теже научној каријери то је први увид у будућу професију.

Још једна разлика између домаћег система високог школства и "западног" система је у међусобној раздвојености факултета: факултети функционишу као релативно независне јединице, а универзитет у много чему представља само групу којој они припадају. У страним системима, универзитет је тесно повезана целина. То се може приметити и у разговору са домаћим и страним студентима: док ће се домаћи студенти обично представити као студенти извесних факултета, страни студенти се осећају као студенти својих универзитета. Али важнији од ове свести о припадности су други аспекти ове разлике. Студенти понекад желе да побољшају своје знање ван науке којом се баве, на пример знање неке сродне науке. У страним системима они могу да одаберу предмете који се одржавају на другим факултетима. То пружа веће могућности и студентима који желе да се баве областима које повезују знања више сродних наука.

Дипломирани математичар (просек 10) и апсолвент астрофизике