MILIVOJE LUKIĆ

Jedna od često spominjanih razlika između studiranja u Srbiji i u inostranstvu je mogućnost biranja predmeta. Često se navodi da studije u Srbiji, na način na koji su bile koncipirane, nisu omogućavale dovoljnu fleksibilnost i prilagođavanje ličnim interesovanjima i daljim planovima pojedinačnih studenata. Jedna od mogućih dobrih strana tekuće reforme visokog školstva bi mogla da bude ta da se studentima omogući veća sloboda pri izboru predmeta koje će pratiti. Studenti bi tako mogli da odaberu deo predmeta u skladu sa svojim užim interesovanjima ili planiranim izborom profesije, što bi im omogućilo bolju pripremljenost za njihove buduće planove. Uvid u neke uže oblasti, u savremene discipline i naučne izazove, bi im možda pomogao i pri daljem izboru zanimanja.

Širok spektar znanja je koristan, ili potreban, u bavljenju mnogim profesijama, a iz pozicije studenta je ponekad teško odrediti koji predmeti imaju taj opšti karakter. Zbog toga se prilikom pravljenja programa studija mora voditi računa da se studentima omogući da studije prilagode svojim željama i potrebama, a da se ipak osigura da studenti ostvare i odgovarajući nivo poznavanja celokupne nauke koju studiraju.

Na nekim univerzitetima u svetu studentima se nudi mogućnost da se, u toku školske godine ili preko leta, uključe u neki naučnoistraživački projekat. Naravno, uloga studenata u tim projektima mora biti prilagođena njihovom slabijem predznanju i nedostatku iskustva, ali često se mogu naći projekti u kojima studenti mogu dati koristan doprinos. Istovremeno, studentima ovo pruža vredno iskustvo u učešću u istraživačkom radu. Onima od njih koji teže naučnoj karijeri to je prvi uvid u buduću profesiju.

Još jedna razlika između domaćeg sistema visokog školstva i "zapadnog" sistema je u međusobnoj razdvojenosti fakulteta: fakulteti funkcionišu kao relativno nezavisne jedinice, a univerzitet u mnogo čemu predstavlja samo grupu kojoj oni pripadaju. U stranim sistemima, univerzitet je tesno povezana celina. To se može primetiti i u razgovoru sa domaćim i stranim studentima: dok će se domaći studenti obično predstaviti kao studenti izvesnih fakulteta, strani studenti se osećaju kao studenti svojih univerziteta. Ali važniji od ove svesti o pripadnosti su drugi aspekti ove razlike. Studenti ponekad žele da poboljšaju svoje znanje van nauke kojom se bave, na primer znanje neke srodne nauke. U stranim sistemima oni mogu da odaberu predmete koji se održavaju na drugim fakultetima. To pruža veće mogućnosti i studentima koji žele da se bave oblastima koje povezuju znanja više srodnih nauka.

Diplomirani matematičar (prosek 10) i apsolvent astrofizike