Спречити нереде на утакмицама

Поновљено суђење Урошу Мишићу, оптуженом да је 2. децембра 2007. године, на фудбалској утакмици Црвене Звезда – Хајдук, покушао да убије жандарма Николу Трајковића, по ко зна који пут актуелизовало је питање навијачке обести на спортским утакмицама. Закон о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, како је указивала правна јавност, садржи бројне недостатке, а домет његове примене у пракси изузетно је мали. Истицано је и да је у поменутом закону непрецизно одређено шта се под насиљем подразумева, а указивано је и да се правници у пракси често сусрећу с проблемом доказивања кривице. Овај закон прописује кривично дело насилничко понашање на спортској приредби за које је запрећена казна затвора од три месеца до једне године, а за коловође од једне до пет година.

Измењеним Кривичним закоником требало би коначно да буде уведен ред у ову област. Нацртом закона о изменама и допунама Кривичног законика, наиме, предложене су строже затворске казне за насилничко понашање на спортским теренима.

– Радна група која је радила на изменама Кривичног закона у Нацрту закона о изменама и допунама поменутог закона, између осталог, предложила је и да се као кривично дело пропише насилничко понашање на спортској приредби за које би била запрећена казна затвора од шест месеци до пет година. Уколико се дело изврши у групи или током њега дође до нереда у којем је неко тешко повређен или је знатно оштећена имовина, предложено је да изречена казна може да буде од једне до осам година затвора. За коловођу нереда предвиђена је казна до десет година – објашњава Ивана Рамић, портпаролка Окружног суда у Београду.

Према њеним речима, Нацртом је предложена и одговорност службеног или одговорног лица које, при организовању спортске приредбе, не предузме мере обезбеђења које би спречиле нереде. Уколико би због нереда, наводи Рамићева, били угрожени животи више лица или имовина већег обима, организатор би се могао казнити затвором од три месеца до три године.

Сада важећим Кривичним закоником, објашњава наша саговорница, прописују се четири врсте казни: новчана и казна затвора, рад у јавном интересу и одузимање возачке дозволе.

– Када говоримо о изрицању затворске казне треба истаћи да је према важећем Закону предвиђено да она не може да буде краћа од 30 дана, нити дужа од 20 година. Осим за поједина најтежа кривична дела и најтеже облике тешких кривичних дела за које је законом прописана казна затвора од 30 до 40 година – објашњава Рамићева.

Новчана казна, према њеним речима, може да се изрекне у дневном или одређеном износу. Дневни износ, према Закону, не може да буде мањи од 500, нити већи од 50.000 динара, а приликом његовог одмеравања мора да се узме у обзир имовно стање учиниоца. Новчана казна у одређеном износу не може да буде мања од 10. 000, нити већа од милион динара.

– Рад у јавном интересу може да се изрекне за кривична дела за која је прописана новчана или казна затвора до три године. Под њим се подразумева сваки друштвено користан рад којим се не вређа људско достојанство и који се не обавља да би се остварила нека добит. Не може да буде краћи од 60, нити дужи од 360 часова – наводи Рамићева.

Четврта предвиђена казна, одузимање возачке дозволе, може да се изрекне уколико је моторно возило коришћено током извршења дела или док је оно припремано. Ова казна не може да буде краћа од једне, нити дужа од три године.

– Приликом одмеравања казне, суд пре свега мора да води рачуна о прописаној казни за учињено кривично дело. Суд, приликом изрицања казне, води рачуна и да у конкретном случају она има сврху, односно да спречи учиниоца да више не понавља дела, да он утиче на друге да не врше кривична дела... Трећи критеријум за одмеравање казне јесу олакшавајуће и отежавајуће околности – објашњава Рамићева.

Мирослава Дерикоњић