Мушкарци меркају мушкарце

НЕУРОЕКОНОМИЈА
Осећај (за)довољства када примате платни чек на послу зависи умногоме од тога колико је ваш колега зарадио. Снимање мозга открило је да мушкарци своју увек упоређују са зарадом другог мушкарца, и тако мере властиту успешност на послу.
Необично истраживање, прво овакве врсте, спровели су недавно немачки научници.
Шта је најважније?
Сваки запослени мушког пола се обрадује када има високу плату, а још више ако је већа од нечије. Околина (а можда еволуција) усадила им је, једноставно, потребу да се надмећу и да буду бољи од својих такмаца. Испитивање је уприличено у паровима – по двојица су снимана истовремено у томографу с магнетском резонанцом док су примали новац за уложени труд.

Учесници којима је исплаћен већи износ новца него парњацима у огледу испољавали су веће узнемирење (или узбуђење) у делу мозга названом "средиштем (центар) награђивања" него у случају када су исплате биле подједнаке. Појединости су описане у угледном часопису "Наука" (Science).

Налази су, дакле, први у низу будућих изучавања на Универзитету Бон које је осмислила дружина истраживача окупљена око професора Кристајана Елгера, проучаваоца епилепсије, и професора Армина Фалка, стручњака за економију. Циљ јесте да одгонетну шта се збива у мозгу Homo oeconomicusa, а у томе се увелико ослањају на најсавременије поступке снимања.

У току опита испитаници (укупно 38) лежали су паровима један покрај другог, а научници су им упоредно снимали главе да би уочили ма какве разлике. И један и други су у исти мах обављали наручени задатак, за то време су на екрану светлуцале тачкице. Увек им је на крају казано да ли су тачно одговорили, за шта су новчано награђивани у висини од 30 до 120 евра. Сваки је сазнао како му је такмац прошао кроз игру и колико је пара ставио у џеп.

На снимцима су се јасно виделе промене у струјању крви кроз различите мождане области: велики проток указивао је да су живци итекако били живахни. Нарочито се то догађало у подручју стручно званом вентрални стријатум, у којем је смештен "центар за награђивање". И увек се побуђивало када је добровољац доживео да је завредио то за чим је жудео, наравно ако је тачно одговрио.

Насупрот томе, забележено је стишавање уколико је погрешио.

Највише су нерви чаврљали када је један учесник заслужио највећи износ, а супарник – најмањи.

Истраживачи су се позабавили и случајевима у којима су обојица играча стекли очекивани број поена: уколико су у истом износу награђени, у средишту за награђивање све се одвијало умерено. Али када је један зарадио 120, а други двоструко мање – код првог је опажен велики живчани жамор у глави. А код супарника је опао проток крви у вентралном стријатуму, чак и ако је тачно одговорио и за то добио накнаду.
Професор Армин Фалк објашњава да су резултати противречни увреженим тумачењима, у којима је једини чинилац највиши износ награде. Вагање зарада других људи и те како игра улогу у економском подстицању. Највише се извлачи, у ствари, у самом надметању појединаца које потиче још из праисторије. Очигледно је да је то дубоко усађено у живчаном сплету мушкараца који су се борили да стекну више од супарника.

Мождано средиште за награђивање је, нема сумње, развило у току еволуције да би зајемчило осећај задовољства у односу на претходно искуство: узбуди се када једемо укусну храну, водимо љубав или уживамо у постинутом остварењу, а и код зависника од дроге.

Следећи корак биће да се истражи понашање жена, а после тога ће се приступити проучавању људи у Азији имају у виду другачије културне обрасце.