Азил уметника и боема

Прва асоцијација на помен речи „Челси” већину људи води у истоимени кварт у Лондону или на фудбалску утакмицу једног од најпопуларнијих клубова из овог града. Ипак, са друге стране Атлантског океана постоји још један Челси. Овај кварт западног Менхетна у Њујорку представља значајну туристичку атракцију највећег града САД. Један од главних разлога за то свакако је и истоимени хотел, смештен у самом центру овог кварта. У историји дужој од једног века хотел „Челси” оставио је неизбрисив траг у животима неких од највећих уметника данашњице.

Овај угоститељски објекат саграђен је далеке 1883. године, отворен 1884, да би 21 годину касније и званично почео да ради као хотел. Добра локација, у непосредној близини финансијских центара, туристичких атракција и легендарног Бродвеја, практично је од почетка двадесетог века „Челсију” „наметнула” улогу привременог дома за бројне познате личности. Ова дванаестоспратница која у многим аспектима одудара од клишеа великог и луксузног хотела (умерене цене, релативно скроман али удобан смештај, без претераног гламура, брига о приватности гостију...) постала је стециште великана уметности и боема. Као највиша зграда до 1899. године, овај хотел је био и једна од иницијалних каписли за архитектонски „бум” Њујорка у првој половини двадесетог века.

Писци, редитељи, сликари и дизајнери скоро век уназад редовно посећују овај објекат. Неки од њих и годинама унапред су унајмили апартмане.

Ипак, најредовнији гости „Челсија” деценијама уназад су музичари. Боб Дилан, Џони Мичел, Нико, Елис Купер, Џенис Џоплин, Едит Пјаф, Џими Хендрикс, Сид Вишиз из састава „Секс пистолс”, Леонард Коен, Џон Кејл само су нека од имена са подужег списка славних гостију. Фрагменти из каријера ових музичких легенди остали су и у собама овог здања. Њујоршки „Челси” нашао се и у песмама неких од ових кантаутора, као својеврсни знак захвалности за незаборавне тренутке проведене у овом граду.

Ентеријер хотела, као и амбијент 23. улице у Челсију, често су коришћени у музичким спотовима бројних звезда, као и у филмовима Ејдријана Лина, Лика Бесона или Сиднија Полака. У последњој деценији „Челси” због огромне популарности стециште је све већег броја звезда музике и шоу бизниса уопште. У потрази за макар делимичном приватношћу све чешћи гости хотела су и звезде попут Мадоне или чланова састава „Ред хот чили пеперс”.

Током свог турбулентног стваралачког периода легендарни кантаутор Том Вејтс често је био на рубу егзистенције. Психичке кризе, прекомерно конзумирање алкохола и осталих наркотика претили су да Вејтса одведу на пут без повратка. Тренутке инспирације овај музичар, поета и глумац тражио је на улици и по бројним хотелима у којима је одседао. Ипак, признао је да је „Челси” за њега увек био нешто посебно. Неке од најлепших песама са његових албума из седамдесетих година контроверзни музичар написао је управо у собама култног хотела.

(/slika2)Његов млађи колега, канадски уметник Руфус Вејнрајт, од 1998. до 2002. године сматрао је „Челси” својим другим домом. Вејнрајт је током 1999. дословце више од шест месеци живео у овом хотелу. То је био изузетно тежак период у животу Руфуса, када је због претераног коришћења метамфетамина чак и привремено ослепео. Тренутке спокоја налазио је у апартману овог хотела. Овде је настао и његов најбољи албум до сада, „Poses”, по многим критичарима мини ремек-дело алт-поп музике.

И Леонард Коен сматра „Челси” интегралним делићем своје каријере. Славни музичар , поета и писац називао је овај хотел правом „оазом” мира и креације, управо због његове дискретне и топле атмосфере.

„Кума панка”, како зову Пети Смит, дане ране каријере, између осталог, провела је управо у овом хотелу. Једна од звезда овогодишњег „Егзит” фестивала градила је свој стил раних седамдесетих у бројним њујоршким клубовима. У миру своје хотелске собе, Пети је енергију овог велеграда каналисала у музику која ју је и прославила.

Овај хотел, такође, остао је упамћен и по немилим догађајима. Поета Дилан Томас 1953. године преминуо је од превелике количине алкохола, док је Ненси Спунген, девојка проблематичног басисте „Секс пистолса” Сида Вишиса октобра 1978. године избодена у купатилу апартмана у хотелу„Челси”.

Адријан Чолаковић

-------------------------------------------------------

Импозантан списак гостију

Хотел „Челси” током своје богате историје добио је незванични надимак „Азил уметника и боема”. Осим музичара, странице историје овде су писали и бројни књижевници, редитељи, глумци, сликари... Марк Твен, Чарлс Буковски, Дилан Томас, Жан Пол Сартр…, само су неки од славних гостију из света писане речи. Артур Кларк је овде написао новелу „2001. – одисеја у свемиру” (која је касније послужила као сценарио за чувени истоимени филм), а Џек Керуак свој култни роман „На путу”. Глумци и редитељи, такође, радо су посећивали „Челси”. Поменимо само Стенлија Кјубрика, Софију Кополу, Дениса Хопера, Итана Хоука и Уму Турман. Из света ликовне уметности ту су Џаспер Џонс, Фрида Кало, Виљем де Кунинг, Дијего Ривера и многи други.