Azil umetnika i boema

Prva asocijacija na pomen reči „Čelsi” većinu ljudi vodi u istoimeni kvart u Londonu ili na fudbalsku utakmicu jednog od najpopularnijih klubova iz ovog grada. Ipak, sa druge strane Atlantskog okeana postoji još jedan Čelsi. Ovaj kvart zapadnog Menhetna u Njujorku predstavlja značajnu turističku atrakciju najvećeg grada SAD. Jedan od glavnih razloga za to svakako je i istoimeni hotel, smešten u samom centru ovog kvarta. U istoriji dužoj od jednog veka hotel „Čelsi” ostavio je neizbrisiv trag u životima nekih od najvećih umetnika današnjice.

Ovaj ugostiteljski objekat sagrađen je daleke 1883. godine, otvoren 1884, da bi 21 godinu kasnije i zvanično počeo da radi kao hotel. Dobra lokacija, u neposrednoj blizini finansijskih centara, turističkih atrakcija i legendarnog Brodveja, praktično je od početka dvadesetog veka „Čelsiju” „nametnula” ulogu privremenog doma za brojne poznate ličnosti. Ova dvanaestospratnica koja u mnogim aspektima odudara od klišea velikog i luksuznog hotela (umerene cene, relativno skroman ali udoban smeštaj, bez preteranog glamura, briga o privatnosti gostiju...) postala je stecište velikana umetnosti i boema. Kao najviša zgrada do 1899. godine, ovaj hotel je bio i jedna od inicijalnih kapisli za arhitektonski „bum” Njujorka u prvoj polovini dvadesetog veka.

Pisci, reditelji, slikari i dizajneri skoro vek unazad redovno posećuju ovaj objekat. Neki od njih i godinama unapred su unajmili apartmane.

Ipak, najredovniji gosti „Čelsija” decenijama unazad su muzičari. Bob Dilan, Džoni Mičel, Niko, Elis Kuper, Dženis Džoplin, Edit Pjaf, Džimi Hendriks, Sid Višiz iz sastava „Seks pistols”, Leonard Koen, Džon Kejl samo su neka od imena sa podužeg spiska slavnih gostiju. Fragmenti iz karijera ovih muzičkih legendi ostali su i u sobama ovog zdanja. Njujorški „Čelsi” našao se i u pesmama nekih od ovih kantautora, kao svojevrsni znak zahvalnosti za nezaboravne trenutke provedene u ovom gradu.

Enterijer hotela, kao i ambijent 23. ulice u Čelsiju, često su korišćeni u muzičkim spotovima brojnih zvezda, kao i u filmovima Ejdrijana Lina, Lika Besona ili Sidnija Polaka. U poslednjoj deceniji „Čelsi” zbog ogromne popularnosti stecište je sve većeg broja zvezda muzike i šou biznisa uopšte. U potrazi za makar delimičnom privatnošću sve češći gosti hotela su i zvezde poput Madone ili članova sastava „Red hot čili pepers”.

Tokom svog turbulentnog stvaralačkog perioda legendarni kantautor Tom Vejts često je bio na rubu egzistencije. Psihičke krize, prekomerno konzumiranje alkohola i ostalih narkotika pretili su da Vejtsa odvedu na put bez povratka. Trenutke inspiracije ovaj muzičar, poeta i glumac tražio je na ulici i po brojnim hotelima u kojima je odsedao. Ipak, priznao je da je „Čelsi” za njega uvek bio nešto posebno. Neke od najlepših pesama sa njegovih albuma iz sedamdesetih godina kontroverzni muzičar napisao je upravo u sobama kultnog hotela.

(/slika2)Njegov mlađi kolega, kanadski umetnik Rufus Vejnrajt, od 1998. do 2002. godine smatrao je „Čelsi” svojim drugim domom. Vejnrajt je tokom 1999. doslovce više od šest meseci živeo u ovom hotelu. To je bio izuzetno težak period u životu Rufusa, kada je zbog preteranog korišćenja metamfetamina čak i privremeno oslepeo. Trenutke spokoja nalazio je u apartmanu ovog hotela. Ovde je nastao i njegov najbolji album do sada, „Poses”, po mnogim kritičarima mini remek-delo alt-pop muzike.

I Leonard Koen smatra „Čelsi” integralnim delićem svoje karijere. Slavni muzičar , poeta i pisac nazivao je ovaj hotel pravom „oazom” mira i kreacije, upravo zbog njegove diskretne i tople atmosfere.

„Kuma panka”, kako zovu Peti Smit, dane rane karijere, između ostalog, provela je upravo u ovom hotelu. Jedna od zvezda ovogodišnjeg „Egzit” festivala gradila je svoj stil ranih sedamdesetih u brojnim njujorškim klubovima. U miru svoje hotelske sobe, Peti je energiju ovog velegrada kanalisala u muziku koja ju je i proslavila.

Ovaj hotel, takođe, ostao je upamćen i po nemilim događajima. Poeta Dilan Tomas 1953. godine preminuo je od prevelike količine alkohola, dok je Nensi Spungen, devojka problematičnog basiste „Seks pistolsa” Sida Višisa oktobra 1978. godine izbodena u kupatilu apartmana u hotelu„Čelsi”.

Adrijan Čolaković

-------------------------------------------------------

Impozantan spisak gostiju

Hotel „Čelsi” tokom svoje bogate istorije dobio je nezvanični nadimak „Azil umetnika i boema”. Osim muzičara, stranice istorije ovde su pisali i brojni književnici, reditelji, glumci, slikari... Mark Tven, Čarls Bukovski, Dilan Tomas, Žan Pol Sartr…, samo su neki od slavnih gostiju iz sveta pisane reči. Artur Klark je ovde napisao novelu „2001. – odiseja u svemiru” (koja je kasnije poslužila kao scenario za čuveni istoimeni film), a Džek Keruak svoj kultni roman „Na putu”. Glumci i reditelji, takođe, rado su posećivali „Čelsi”. Pomenimo samo Stenlija Kjubrika, Sofiju Kopolu, Denisa Hopera, Itana Houka i Umu Turman. Iz sveta likovne umetnosti tu su Džasper Džons, Frida Kalo, Viljem de Kuning, Dijego Rivera i mnogi drugi.