Шта нам месе пекари

Старији купац недавно је у „Меркатору” затражио од продавца један хлеб.Збунио се када је само секунд касније био засут брдом питања. Трговац је очекивао прецизнију поруџбину јер на рафовима иза њега стоји изложено десетине различитих врста ове основне намирнице. Вишедеценијски избор – црни или бели, у Београду одавно не важи. Није лако ни дати одговор на питање колико се врста хлеба нуди потрошачима, али процењује се да је на рафовима супермаркета и пекара изложено око 50 различитих типова малих, средњих и великих векни. Ту су обични бели и црни, али и манастирски, моравски, комшијски, интегрални, ловачки, багет, са зачинима, сељачки, млинарски, воденичарски, са неколико различитих зрна, са сунцокретом, па чак и нове врсте (ћебата) са маслинама или парадајзом, посни, дијет, дијабет, нордијски, сендвич, кукурузни, породични, погаче, тост, упаковани продужене трајности, хлебови већ исечени на кришке ...

И док потрошачи са дубљим џепом у супермаркетима купују разне специјалне хлебове међу којима је и онај од 350 грама по цени од 150 динара, купци скромнијих финансијских могућности пазаре у СОС маркетима где бела векна тешка пола килограма стаје 23 динара.

Како у том „мору” хлеба потрошач може да се снађе и одабере праву векну, да ли да се определи према сопственој жељи или да бира цену? По правилу, поред свих тих на први поглед неодољивих векни нема никаквих објашњења о саставу, односно о специфичности. Декларацију носе само они упаковани.

Једна од скупљих векни у престоничким маркетима је „пур-пур” хлеб од 350 грама – кошта 168 динара, што значи да би за килограм ваљало издвојити 480 динара. На другој страни понуде је векна „народног” полубелог хлеба која у зависности од продајног места кошта од 30 до 40 динара. Пекари објашњавају да је и поред велике понуде, и даље најпродаванија врста обичан свима добро знани бели хлеб. Јесте да потрошачи нису баш сигурни у грамажу векне која је најчешће 500 грама, али навика, а посебно цена, пресудне су. Трговци у супермаркетима кажу да се добро продају и ражани, француски, „авала”, од хељде, „београдски”, сендвич, интегрални…

– Немамо прецизних података о томе колико тачно врста хлеба излази свакодневно на тржиште. То је данас тешко утврдити, будући да осим пекара и велики трговински ланци развијају сопствену производњу. Али оно што знамо јесте да је обичан бели хлеб, попут „саве” најпопуларнији и заузима око 90 одсто тржишта, док свега 10 одсто отпада на све друге врсте – објашњава Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, додајући да примећује да се грађани због здравља окрећу новим, интегралним врстама хлеба са житарицама.

То потврђују и нутриционисти. И док свима „креће вода на уста” при помисли на врућу векну белог хлеба са хрскавом корицом, они саветују да ту врсту треба избегавати.

– Бели хлеб није нездрав, али је нутритивно веома сиромашан будући да садржи само скроб. Препоручујем црни, ражани или интегрални јер су богатији витаминима и протеинима. Али да би суграђани били сигурни да једу квалитетан хлеб најбоље би било да их купују у продавницама здраве хране. И треба их комбиновати. Неколико дана кукурузни, па јечмени, па ражани и тако укруг – саветује Маја Миленковић-Асталош, нутрициониста.

Нутриционисте не чуди то што је бели хлеб и даље најтраженији и уверавају купце који брину о свом здрављу и тежини да дијетални хлеб није некалоричан и да не може да се конзумира у неограниченим количинама.

– Сваки хлеб гоји. Разлика је у томе који је нутритивно квалитетан, а који нас само затрпава скробом – закључује наша саговорница.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------

„Пур-пур” или смрзнути

Пекари објашњавају да је „пур-пур” хлеб продужене свежине, који се производи од самлевеног зрна „пур-пур” пшенице и ражи, а садржи и орахе и семенке бундеве.

У супермаркетима се може наћи и такозвани смрзнути хлеб. Он се испече 70 одсто у пекарама, а потом се пакује и шаље у продајне објекте у којима се допече. Цена овог хлеба је око 40 динара. У супермаркетима се могу купити и смрзнуте погаче и лепиње.