Смотра српске кухиње у срцу Шумадије

Велика Плана – Заједнички програм првог Српског фестивала хране „Добар укус” и традиционалног Међународног фестивала новинара „Село прес“ који пишу о селу и пољопривреди, одржан је протеклог викенда у Великој Плани, а окупио је готово 1.000 учесника и гостију из свих крајева Србије. Била је то својеврсна ревија етно-културе, традиције и обичаја са обилатом презентацијом и дегустацијом старих националних јела, али и најквалитетнијих индустријских прехрамбених производа.

Непосредни организатори овог скупа, Удружење народних стваралаца Србије „Завичај” и „Сеоске новине” из Сремске Митровице, као и особље овдашњег хотела „Плана”, приредли су издашну понуду хране домаћег порекла. На тридесетак штандова представљено је истинско богатство гурманског наслеђа Шумадије, Поморавља и Понишавља, Ресавског краја, Баната и Срема, а нашло се ту и обиље јела која баш и не припадају српској етно кухињи, али већ увелико одомаћених на овим просторима. Јер, како рече наш познати кулинар Милијан Стојанић, „није важно из ког поднебља потичу намирнице већ је битно да покажемо како знамо да их припремимо“.

Тако се на трпези коју су припремиле чланице Клуба жена „Вредне Руке“ из Српског Итебеја, уз традиционална банатска јела могло наћи и по мало укуса немачке, румунске и немачке кухиње, јер – објаснила је за наш лист домаћица Ката Нинковић – у Банату се вековима прожимају обичаји и културе исхране различитих нација, па се тако „често и у лонцу крчка ил' у рерни пече од свију по нешто”. Видело се то и по раскошном свечарском ручку који су Банаћанке „зготовиле”: „ринфлајш” од куваног живинско месо са кромпиром и сосевима од вишања и мирођије, а приде пуњено печено пиле, па запечена свињска коленица и, најзад, штрудле са маком, рогачима, вишњама.

Група девојака из Ратине, код Краљева, окупљена око традиционалне „Пројаде”, која се већ дуги низ година одржава у том селу, изнела је пред посетиоце неколико десетина килограма разних врста проје, пита зељаница, гибаница са сиром, пецива...

– Проја је некада била сиротињска храна, а данас је има у понуди свих иоле отменијих ресторана – објаснила нам је Душица Галовић из Ратине.

Било је проје и на штанду СУР „Радисаављевић” из Деспотовца, уз јагњеће печење. Деспотоповчани су, уз објашњење „да је храна из њиховог Ресавског краја производ здраве природе”, свима срдачно нудили и разне сувомеснате домаће специјалитете, сиреве и кајмак, пекарске производе. Маса посетилаца тискала се и око штанда сремскомитровачке кланице „Меско“, који се повијао под куленом, шуном, пршутом, кобасицама и панчетом, а изнад штанда је постављен пано на којме је исписана крилатица: „Квалитет је то када се врати купац, а не производ“.

Пошто Срби у храну убрајају и добре домаће ракије и вина, ни тога на овом фестивалу није мањкало. Шљивовица је доминирала али се могло наћи и добре лозоваче, кајсијеваче, крушковаче, медоваче, као и сортних вина „Подрума Радовановић” из Крњева. На крају је уследио и ловачки паприкаш „чобанац”, који су припремили чланови Ловачког друштва „Фазан” из сремског села Кукујевци, а затим и вишечасовни културно-уметнички програм у извођењу фолклорних ансамбала из Болеча и Велике Плане.

Петко Копривица

-------------------------------------------------

Признања сарадницима „Политике”

Међу посленицима „седме силе” којима су припала признања Међународног фестивала новинара „Село прес” за „вишедецинијски рад на афирмацији етно културе и допринос неговању традиције и обичаја на српском селу“ нашла су се и тројица сарадника нашег листа. За серије текстова објављених на страницама „Политике”, Богдану Ибрајтеру Танету, аутору сталне рубрике „Људи, године, живот”, додељена је награда „Златно зрно”, док су специјалне повеље добили и наши дописници Бошко Ломовић из Горњег Милановца и Петко Копривица из Врбаса.

Д. Р.