„Трабант ” као туристичка атракција

БЕРЛИН – Све што подсећа на комунистичку источнонемачку прошлост, у Берлину је туристичка атракција.

Све што је било иза Берлинског зида, односно „гвоздене завесе”, чини се занимљивим.

Отуд и велико интересовање за такозвани Траби-сафари који нуди упознавање и обилазак берлинских знаменитости „трабантом”.

Туристима је на располагању више од 60 модела овог аутомобила, од класичних до „кабриjа”, разноразних боја и „дезена”, од зебрастих до леопардских.

Постоје заправо два програма сафарија – „Берлин класик”, који укључује обилазак историјских споменика, и „дивљи исток” , који иде трагом Маркса и Лењина.

Наравно, пре него што крену у авантуру, сви морају да прођу лекције вожње „трабанта” и маневрисања њиме.

Цело вишечасовно задовољство кошта од 30 до 50 евра по особи.

Док је туриста за воланом, преко радија у возилу добија сва неопходна упутства и информације о ономе што треба да види.

Они који су били на „Траби-сафарију” кажу да је вожња аутомобила који је незаобилазни део историје и својеврсни симбол некадашње Источне Немачке, посебан доживљај.

Ауто израђен од пластифицираног памучног отпада званог дуропласт, који је некада био тема вицева, као што јеонај „Зашто возачи трабанта иду у рај? Зато што су на земљи имали пакао”, туристи су вратили у живот.

Вицеви су углавном пали у заборав, а „трабант” је стекао нову, другачију популарност, и то не само код туриста већ и код колекционара старих аутомобила.

То возило специфицног и неугладног изгледа, пластичне каросерије и двотактног мотора који неподношљиво загађује околину, истина, никада никога није остављало равнодушним.

У Источној Немачкој „трабант” је био и обожаван, али истовремено и омражен због својих лоших карактеристика.

За свога века имао је и успона и падова.

„Рођен” 1957, тај трештави ауто био је ипак популаран међу строго контролисаним становништвом Источне Немачке, па су му и тепали Траби.

Иако се у незгодама „слагао” попут картона, готово да је било безопасно возити се у њему.

Био је јевтин, али непоуздан и иритирајуће спор.

Његов двотактни мотор могао је да постигне максималну брзину од 90 километара на час.

Последњи оригинални „трабант” изашао је са производне траке 1991, две године после пада Берлинског зида, и потом муњевитом брзином нестао са улица.

До пре неколико година само су се ретки ентузијасти усуђивали да се у јавности појаве у „трабанту”.

Иако га је својевремено амерички магазин „Тајм” сврстао међу 50 најгорих аутомобила свих времена, трабант је „васкрсао” као савремени мит и културолошки феномен.

И данас се више од 50.000 „трабанта” креће немачким путевима.

Возити „трабант” бар једном у животу постало је „ин” не само међу аутомобилским фанатицима већ и многобројним посетиоцима Берлина.

Има планова за оживљавање „трабанта”, а концепт новог аутомобила први пут би требало да буде приказан на сајму у Франкфурту, у септембру.

Идеја је да нови „траби” задржи култни статус из прошлог доба, али уз модеран дизајн и безбедносне стандарде.