„Trabant ” kao turistička atrakcija

BERLIN – Sve što podseća na komunističku istočnonemačku prošlost, u Berlinu je turistička atrakcija.

Sve što je bilo iza Berlinskog zida, odnosno „gvozdene zavese”, čini se zanimljivim.

Otud i veliko interesovanje za takozvani Trabi-safari koji nudi upoznavanje i obilazak berlinskih znamenitosti „trabantom”.

Turistima je na raspolaganju više od 60 modela ovog automobila, od klasičnih do „kabrija”, raznoraznih boja i „dezena”, od zebrastih do leopardskih.

Postoje zapravo dva programa safarija – „Berlin klasik”, koji uključuje obilazak istorijskih spomenika, i „divlji istok” , koji ide tragom Marksa i Lenjina.

Naravno, pre nego što krenu u avanturu, svi moraju da prođu lekcije vožnje „trabanta” i manevrisanja njime.

Celo višečasovno zadovoljstvo košta od 30 do 50 evra po osobi.

Dok je turista za volanom, preko radija u vozilu dobija sva neophodna uputstva i informacije o onome što treba da vidi.

Oni koji su bili na „Trabi-safariju” kažu da je vožnja automobila koji je nezaobilazni deo istorije i svojevrsni simbol nekadašnje Istočne Nemačke, poseban doživljaj.

Auto izrađen od plastificiranog pamučnog otpada zvanog duroplast, koji je nekada bio tema viceva, kao što jeonaj „Zašto vozači trabanta idu u raj? Zato što su na zemlji imali pakao”, turisti su vratili u život.

Vicevi su uglavnom pali u zaborav, a „trabant” je stekao novu, drugačiju popularnost, i to ne samo kod turista već i kod kolekcionara starih automobila.

To vozilo specificnog i neugladnog izgleda, plastične karoserije i dvotaktnog motora koji nepodnošljivo zagađuje okolinu, istina, nikada nikoga nije ostavljalo ravnodušnim.

U Istočnoj Nemačkoj „trabant” je bio i obožavan, ali istovremeno i omražen zbog svojih loših karakteristika.

Za svoga veka imao je i uspona i padova.

„Rođen” 1957, taj treštavi auto bio je ipak popularan među strogo kontrolisanim stanovništvom Istočne Nemačke, pa su mu i tepali Trabi.

Iako se u nezgodama „slagao” poput kartona, gotovo da je bilo bezopasno voziti se u njemu.

Bio je jevtin, ali nepouzdan i iritirajuće spor.

Njegov dvotaktni motor mogao je da postigne maksimalnu brzinu od 90 kilometara na čas.

Poslednji originalni „trabant” izašao je sa proizvodne trake 1991, dve godine posle pada Berlinskog zida, i potom munjevitom brzinom nestao sa ulica.

Do pre nekoliko godina samo su se retki entuzijasti usuđivali da se u javnosti pojave u „trabantu”.

Iako ga je svojevremeno američki magazin „Tajm” svrstao među 50 najgorih automobila svih vremena, trabant je „vaskrsao” kao savremeni mit i kulturološki fenomen.

I danas se više od 50.000 „trabanta” kreće nemačkim putevima.

Voziti „trabant” bar jednom u životu postalo je „in” ne samo među automobilskim fanaticima već i mnogobrojnim posetiocima Berlina.

Ima planova za oživljavanje „trabanta”, a koncept novog automobila prvi put bi trebalo da bude prikazan na sajmu u Frankfurtu, u septembru.

Ideja je da novi „trabi” zadrži kultni status iz prošlog doba, ali uz moderan dizajn i bezbednosne standarde.