Пипи Дуга Чарапа

Овогодишње "Божићне марке"(Јulpost) посвећене су мотивима из дела дечјег писца Астрид Линдгрен, са четири марке у буклету (свешчици) – дечје игре на снегу и једном марком у "шлајфни" – "Пипи припрема тесто за бисквит са ђумбиром". Посебно, поводом стогодишњице рођења ове списатељице, припремљен је и блок са марком од 11 круна, на којој је њен лик и приказ два угурсуза из њених прича. На делу ван марке репродукован је фотос са Астрид Линдгрен и риђе и пегаве Ингер Нилсон са кикама, која игра Пипи у једној сценској адаптацији. Како су дела овог дечјег писца ванредно популарна и у Немачкој, овде је издата марка од 100 евроценти са истом представом као на шведској марки у блоку (заједничко издање).

Астрид Ана Емилија Ериксон рођена је 14. новембра 1907. године на једној фарми код Вимербија у провинцији Смеланд. Провела је срећно детињство са две сестре и родитељима који су допуштали деци да се слободно развијају. То се одсликавало у причама доцнијег писца. Деца треба да буду самостална и сигурна у себе у односима са одраслима. Као одрасла прешла је у Стокхолм, запослила се као секретарица и 1931. удала се за директора аутоклуба Сторе Линдгрена, а 1934. родила ћерку Карин. Једне вечери испричала је болесној ћерци причу о Пипи Дугој Чарапи. Касније, 1944., на наговор кћери, написала је ову повест и понудила је издавачима, али је била одбијена. Године 1945. добила је награду за ову причу, а 1949. преведена је на немачки. То је био почетак славе Астрид Линдгрен.

Током живота објавила је више од осамдесет дела – књиге, позоришне комаде, радио-драме и телевизијске серије. Превођена је на преко осамдесет језика, па и на наш. Било је ту много дела намењених деци, "Карлсон на крову", "Поверење Брит-Мари", итд. али је

"Пипи Дуга Чарапа" остала симбол  њеног дела, као "најјача девојчица на свету" која подиже коња једном руком, може да поједе целу торту, и сл.

Најпознатија и најчитанија књижевница Шведске 20. века преминула је 28. јануара 2002. године. Њен нестанак је обележен блоком са седам марака са приказима неких њених значајнијих дела. Приказ о томе забележен је у "Магазину" Политике од 14. априла 2002. године…

В. П.