Бицикл ума

Свако се сећа своје прве љубави, првог аутомобила, првог запослења па и – првог компјутера. Говорим о својој генерацији, рођеној око половине прошлог века, стасалој већ сасвим негде око ’75. и тада већ у "удруженом раду", да би се са почетком осамдесетих суочила и са првим играчкама надолазеће информатичке ере, са великим ентузијазмом их пригрлила, или са страхом заобишла – како ко.

Био сам у овој првој групи, а носталгију за временима прошлим подстакла ми је вест да су се прошлог понедељка у Силицијумској долини окупили пионири компјутерске ере – Џек Тремиел, Стив Вожниак, Вилијам Лоу... Први је покретач једне од најуспешнијих компјутерских компанија током осамдесетих, други кооснивач Епла, трећи отац Ај-Би-Емовог Пи-Сија...

Окупили су се у Музеју компјутерске историје да би се испричали о старим добрим временима и прославили један рођендан: 25-годишњицу од појављивања првог истинског "компјутера за масе", машине која је имала ознаку "Сommodore 64", а постала је незаобилазни део историје дигиталне ере као најпродаванији појединачни модел рачунара свих времена. Како то слови у Гинисовој књизи свакојаких светских рекорда, продат је у 30 милиона примерака.

Оно што је на почетку века за аутомобилску индустрију значио "форд Т", то је "комодор 64" био за компјутерску: био је прво приступачно и свестрано употребљиво возило на тада још нетрасираној информатичкој аутостради.

Врата сајбер универзума отварао је за 595 долара. Када је дебитовао, на важном електронском сајму у децембру 1982, било је и других рачунара – "епл" или "атари" на пример – који су могли да учине исто или слично, али за три пута више пара.

Из данашње перспективе, овај ишчезли диносаурус је такође имао велико тело и малу главу: само 64 килобајта радне меморије, од које је, кад се покрене, трећина већ била заузета, са радним тактом од само три и по мегахерца. Али ипак, сав у једном не баш савршено обликованом "комаду" са тастатуром на врху, "комодор" је импресионирао. Кад се прикључи на телевизор, па се са касетофона учита програм, ето дотле невиђеног задовољства у новом интерактивном свету у којем машина не само да нешто ради за нас, него нам се и одазива, стрпљиво извршава команде и испуњава жеље.

"Комодор" је више него остале играчке из тог тоба ("спектрум"), наговестио заводљиву моћ компјутера као "бицикла ума", али и "машине за уживање", показавши први пут да један уређај човека може да "зароби", да га намами да уз њега проводи сате и сате, производећи уз то и колатерално одсуство из кревета (понекад и брачног). Ми, зрелији, правили смо се као да нешто важно радимо, док су дечаци, ужарених очију, савладавали "нивое" нове врсте стрипова у којима су, уз помоћ "џојстика", могли да управљају авантурама и судбинама својих јунака.

Поседовати тада "комодор" било је много узбудљивије него данас имати моћан Пи-Си. Пре 25 година могло је само да се сања како ће једног дана бити могуће да се са компјутером у крилу "довлаче" подаци из сваког краја света чак и кад сте на плажи, као и да ће по један моћан компјутер свако носити у џепу (мобилни телефон). Сањало се – и обистинило се.

"Комодор" је брзо после рођења стигао и код нас, у долазећу револуцију укључили смо се без оклевања. Не знам колико их је тачно прешло границу, али памтим да су трговци из Шилерове улице (не оне земунске) задовољно трљали руке: минхенска Schiller Strasse је била главно извориште рачунарске технологије и за наше масе и за наше класе. Тада нам нису биле потребне визе, а имали смо и пара, мада је било других препрека, пре свега оних царинских. Срећом, монитор се тада још могао декларисати као телевизор.

Две године после "комодоровог" рођендана у "Политици" покрећемо сопствени "Свет компјутера" и славимо могућности овог и њему сличних компјутерских чуда, али описујемо и домаће првенце, "орао" или "лолу" направљене у Београду, у Нишу или Вараждину, који су, нажалост, били мртворођени. Али смо бар покушавали.

У популарним радио емисијама као што је био "Вентилатор" Зорана Модлија, повремено се чуло непријатно крчање и пиштање – емитовани су компјутерски програми који су се могли снимити на касетофон и потом покренути на компјутеру.