Умро новинар Драгош Ивановић

Новинар Драгош Ивановић преминуо је прекјуче, саопштили су јуче редакција листа „Република” и Независно удружење новинара Србије (НУНС).

Драгош Ивановић је цео радни век био новинар „Политике”, да би пре 20 година са групом колега покренуо лист „Република” у којој је објављивао текстове цењене због изузетне аналитичности, пише у саопштењу.

Бета

-----------------------------------------------------------

Јуче сам у подне сазнао од пријатеља да се наш дугогодишњи колега, човек којег сам све време познанства ценио више него што се то од мене могло чути у новинским и празномислећим разговорима, преселио у недогледну будућност. Угостиће га нека, ко зна колико далека, али поуздана – памет.

Ретко је наћи, у свакодневно брзом писању, таквог човека. Никад није био наметљив, али вас могу уверавати, без гриже савести, да је био самоодгојен зналац, редак и шкрт на речима које се по устаљеној пракси без много стварног смисла упућују пријатељима. Спадао је у најбоље новинске коментаторе свакодневних и дуготрајних догађања. Био је правник, новинар јетког и ретког стила, без тетоважног лапрдања иностраним поштапалицама и није нимало могао, а то није ни хтео, да личи намноженим и помодним аналитичарима, како се то данас зову новинарски ракетни противградни бацачи.

Да бисте ме разумели – Драгош Ивановић, ретко смо успевали да га зовемо и Гиле, био је један од најцењенијих и најлуциднијих писаца (новинара, коментатора, политичке ишчитанке „Политике”) какви се данас зову малобројни аналитичари расути по великом броју лакокупујућих и углавном некупујућих медија и РТВ линија модног новитета.

Узрастао је у Неготину и Крагујевцу, стигао у „Политику” кад је интелектуални и новински свет у Србији, посебно у Београду, почео да се растаче и кад је у тим раним педесетим годинама прошлог века настајала нова генерација која је веровала да се ондашњи социјализам, врхунско цењен у свету, може превести у демократски друштво. А то је било време када је стварних демократских друштава по континентима могло бити избројано на прсте једне руке.

Требало је, наравно, дочекати да се и у сопственој средини промени начин професионалног, политичког и размишљања о сопственом уделу у јавности, што су здушно припомогли тадашњи челни људи на врховима предузећа. Они су били бар за достојан постотак изнад средина из којих су долазили и успели су да, уз помоћ младих Ивановића и још многих других којима је тада „Политика” буквално данима чичкана, добију нову генерацију добитника и губитника. Најстарији и најгледнији дневни лист је успео да достигне врло високе тираже и врло висок утицај у грађански полуписменим и најелитнијим интелектуалним политичким и економским срединама. „Политика” пише…

Драгош је био један од најревноснијих писаца политичких текстова, чија су се посебна значења највише осећала у тешком и још недовољно разумљивом времену такозване либерализације крајем седамдесетих година, када је неколико јавности општепознатих тадашњих лидера демократског политичког центра Србије заиграло на карту повратка српског знања сопственом наручју уз веома јасно исказано поштовање према достигнућима других југословенских република. Улога Драгоша Ивановића у томе је била врло значајна и није била нимало рекламна. Нико то тада није звао „либерализација”… Он је био део једног тима који је тада владао савременим београдским новинарством. Ћутљив и рационалан – такав је био, чак несавладив у томе.

Време се, наравно, брзо променило. Драгош је наставио своју професионалност, имао је запажену улогу новинара, уредника и редовног писца у угледном месечнику „Република” који је вођен на посебан, интелектуални начин. У својој каријери је објавио неколико хиљада текстова, био је и повремени публициста.

Његово име ће се дуго памтити, а текстови ће трајати много дуже.

Мирко Ђекић