Регији не угрожавају интегритет

Очито је да је између општине и републике (државе) потребан бар још један међустепен организације административне власти. То могу бити окрузи, области, региони, али и неки други територијални облици. Сматра се да ће у Европи сутрашњице у територијалној организацији власти доминирати региони.

Сама идеја регионализације на нашем подручју није нова. Увелико су је користили теоретичари уставног права и лидери политичких странака у организацији нове југословенске државе после Првог светског рата. У новијем периоду обликовао ју је академик Миодраг Јовичић, који је својевремено заступао став о неопходности регионалног уређења СРЈ, а тиме и Србије.

Статус региона био би изнад статуса јединица локалне самоуправе, али испод статуса федералних јединица. Постојање региона део је процеса демократизације. Важан разлог за увођење регионалне државе је у неопходности рационализације целокупног система власти, а посебно територијалне организације.

Три територијалне јединице – држава, регион и општина – добијају своје конкретне надлежности и функције. Региони не располажу сопственом државношћу. Они нису државе. Немају свој устав, а основни конститутивни акт им је статут, који се доноси на основу устава и закона и мора бити сагласан с њима.

Како не располажу елементима државности, региони се не могу бавити многим питањима која су у надлежности државе.

Сви региони били би поименично наведени у Уставу Србије. Представљали би оптимално заокружене целине с посебностима у економској, географској и саобраћајној структури. У осталим областима сваки регион био би носилац развоја одређене гране индустрије, пољопривреде, туризма, рударства, високог школства…

Региони би, при том, имали само оне надлежности које су им уставом изричито додељене: уређивање територије, економског развоја и администрације региона и служби, утврђивање извора прихода, управљање регионалном имовином, индустрија регионалног значаја и занатство, пољопривреда, сточарство, шумарство (осим тзв. државних шума) лов и риболов, туризам и угоститељство, бање и лечилишта, мелиорација, водоводи регионалног значаја, путеви и мостови регионалног значаја, уређивање простора, јавни радови регионалног значаја, заштита животне средине, здравствене и социјалне службе, просвета и култура, музеји и библиотеке.

Регионална држава уводи се тамо где постоје значајни разлози историјске, етничке, језичке, географске или економске природе, који захтевају да се појединим подручјима земље призна посебан статус, већи од статуса јединица локалне самоуправе најширег степена, али испод статуса федералних јединица.

Прве регионалне државе образоване су у Италији Уставом из 1948. и у Шпанији 1978. године. Њихове регије нису угрозиле интегритет државе. Напротив, стабилност обеју држава је ојачана.

Доктор војних наука