Дипломате нису били пророци

Амбасадор До Бјонг Шин био је први шеф дипломатске мисије Јужне Кореје када су између Београда и Сеула, пре 20 година, успостављени дипломатски односи. Није, међутим, успео да овде проведе пун мандат, који је, као и још неке његове стране колеге, започео у једној, а прекинуо у другој земљи. Дошао је, наиме, у Социјалистичку Федералну Републику Југославију, а отишао из Савезне Републике Југославије, у моменту када је против ње покренут оштар механизам међународних санкција.

Амбасадор Шин, који је после СРЈ, био корејски амбасадор Кореје за људска права и шеф мисије у Италији, а данас је председник Политичког комитета Корејског савета за спољне послове, боравио је ових дана поново у Београду. Сусрет са њим смо искористили и за краћи разговор за „Политику“.

Господине амбасадоре, како се осећате поново овде, после толико година?

Овде сам пре свега да би се видео са својим старим пријатељима. Осећам се удобно, уживам у београдској атмосфери.

Београд се напустили почетком 1992. Да ли сте Ви и Ваше колеге из тадашњег дипломатског кора очекивали да ће се прилике развијати онако како су се потом развијале?

Ни ми дипломате, наравно, нисмо били пророци. Ја сам мандат започео у великој Југославији и лично нисам очекивао да ће се она распасти на шест засебних држава.

Постоји ли данас било какав интерес у Вашој земљи за догађања на Балкану?

Као што знате, и Ваша земља и многе друге које су припадале Источном блоку биле су савезници Северне Кореје, па сте због тога за нас на неки начин били забрањена зона. После пада Берлинског зида све се, наравно, променило. Након успостављања дипломатских односа ми користимо сваку прилику да развијамо нашу сарадњу, поготово у економији. Надам се да ће та врста сарадње у будућности бити на много вишем нивоу него сада...

Било би добро да наши велики пословни системи, такозвани чеболи, успоставе своје присуство овде. Они имају свој начин вођења бизниса и нису зависни од владе.

Прилике у Северној Кореји, њене пробе атомског оружја, изазивају забринутост у целом свету. Како Ви то доживљавате као први сусед?

Нажалост, поново се говори о рату, али што се Јужне Кореје тиче, ми не учествујемо ни у чему што би доприносило томе. Надамо се да ће ова криза проћи и да ћемо у будућности наћи начина да међусобно сарађујемо.

Да ли су Ваши сународници, обични људи, забринути због тога што Северна Кореја поседује атомско оружје?

Наравно да јесу. Ми Пјонгјангу не оспоравамо право да атомску енергију користи у мирољубиве сврхе, али производња нуклеарног оружја је нешто сасвим друго, ми смо одлучно против тога. Сада настојимо да поспешимо стварање једног међународног фронта који би блокирао овај опасан развој на Северу.

Како се у Јужној Кореји осећа глобална економска криза?

Ми смо такође веома погођени оним што је почело као америчка финансијска криза. Срећом, сада се чини да је, што се нас тиче, најгоре прошло. Наше берзе се опорављају, а оживљава и бизнис. Није, наравно, све завршено, али ми мислимо да је код нас процес опоравка почео. Ми смо због тога оптимисти.