Убица био „савестан” пацијент

Лесковац – На сеоском гробљу у Ждеглову код Лебана јуче је сахрањен осамнаестогодишњи Бојан Ђокић кога је у недељу увече, док је спавао, заклао комшија Слободан Ивковић (58). На хируршкој клиници Нишког клиничког центра, његови родитељи Снежана (40) и Воја (52) опорављају се од повреда које им је ножем нанео убица њиховог сина.

У време док породица Ђокић преживљава најтеже тренутке, поставља се питање – да ли је злочин могао да се избегне?Познато је да је Слободан Ивковић душевни болесник који је до пре две године повремено лечен у Специјалној психијатријској болници у Горњој Топоници од параноидне шизофреније. Отпуштен је 5. септембра 2007. године, након чега је лечење настављено у Лесковцу и Лебану. Мештани тврде да је имао обичај да седи у дворишту и записује оно што му се не свиђа код комшија. Један је чак изјавио да је правио списак потенцијалних жртава.

Ђокићи су се у ово место доселили пре десетак година из Равне Бање и, према казивању комшија, никоме у селу се нису замерили. Њихов комшија Слободан Ивковић живео је сам, иако има две кћерке из два брака. Пре десетак дана, тачније 2. јуна, Ивковић је пријавио полицији у Лебану да му је једанаестогодишњи М. Ђ. украо 10.000 динара док му је помагао у кући. Полиција је утврдила да је његова пријава без основа. Он је, причају мештани, почео да прети Ђокићима, па је Снежана то пријавила полицији, али у полицији тврде да против Ивковића није поднета пријава.

Једно од питања које се намеће јесте да ли човек са дијагнозом коју је имао Слободан Ивковић може слободно да живи ван надлежне установе. У Специјалној психијатријској болници у Горњој Топоници кажу да се пацијент отпушта када му се стање стабилизује и да бригу о њему преузимају локални психијатри и центри за социјални рад. У овом случају, Ивковић је постао пацијент Дома здравља у Лебану, а о њему је бринула Љиљана Варајић, социјални радник. За „Политику”, она каже да је Ивковић био савестан и одговоран пацијент и да ништа није наговештавало његов крвави пир.

– Био је врло дисциплинован и одговоран, речју, добар пацијент. Кад кажем добар, мислим на то да је редовно долазио на контроле и узимао терапију. Два пута месечно примао је заштитне инјекције, а уз то је примао „велику” терапију која је укључивала више лекова. Долазио је на контроле и разговор. Живео је сам, врло је интелигентан, писао је поезију и никада није био агресиван. Био је у солидној ремисији – каже Варајићева.

Међутим, кад се она пре месец дана разболела и отишла у Београд у болницу, Ивковић је престао да долази на контроле. Последњи пут у лебанском Дому здравља био је 11. маја.

– Баш јуче сам планирала да га обиђем, кад сам чула ту страшну вест која ме је веома изненадила – каже она.

На наше питање – у случају да пацијент престане да долази на контроле, да ли су они који брину о њему у обавези да му оду у посету, Варајићева одговара: – Немамо такву обавезу. Имамо стотинак таквих пацијената и не можемо сваког да обиђемо, али кад неко не дође месец-два, ми одемо да видимо у чему је проблем. О таквим пацијентима брине родбина и обавештава нас о томе. Слободан Ивковић је живео сам, јер нико није хтео да брине о њему, али, понављам, никада није био агресиван. Међутим, за месец дана може свашта да се деси у глави таквог пацијента. Чула сам да је почео да пије пиво, а то значи да је престао да узима лекове.

За разлику од ње, директорка Специјалне психијатријске болнице у Горњој Топоници др Албина Станојевић каже за „Политику” да је Ивковић био врло агресиван и опасан.

– Професионална тајна обавезује нас да не причамо о болести, али сви су већ објавили да он болује од параноидне шизофреније. Код нас је лечен шест пута и увек је долазио у пратњи полиције јер је био агресиван. Он пије лекове и има сумануте идеје, у овом случају, колико сам чула, мислио је да га Ђокићи поткрадају. Он је из ове установе отишао у стању побољшања, а шта је радио кући – то не знамо. У фази акутног стања, када имају сумануте идеје и чују гласове, такви пацијенти су потенцијална опасност, јер почињу да се бране. У тој „самоодбрани” дешавају се убиства, неретко и самоубиства. Могуће је да је Ивковић био у некој фази побољшања и да је био безопасан, али чим је престао да пије лекове, он је постао опасан, То је већ ствар судских вештака који ће утврдити праву истину – рекла је Албина Станојевић.